Prvi put, kao osnovac sa neopisivom znatiželjom, oduševljenjem ali strahom popeo sam se na Avalski toranj.Dečji doživljaj koji nisam zaboravio.Kasnije, u godinama mojim zrelim, toranj sam doživljavao ne samo kao građevinsku atrakciju, kao simbol Avale i Beograda, bio je za mene-Svetionik Srbije.
A onda je došla godina bezumlja i srama.1999.
U noći (mrak, tama ?) 29.aprila, te, za čovečanstvo sramne godine, nečiji civilizovani prsti su pritisli neku dugmad, naciljavši pre toga, u telo tornja- ne bilo gde i ne slučajno.
Dva „civilizacijska i pametna“ projektila pogodila su noge- stubove gorostasa, simbole srpskog tonošca za sedenje.
Nestao je toranj u prahu i pepelu. Činilo se zanavek.
Deset godina nakon toga, često prolazeći autoputem pogled ka Avali bio je prazan.Kao da ni Avale bilo nije. Osećaj tuge, bola, gorčine i besa- istovremeno.
Ali, kao iz bajke, ove 2010.godine, srpski fenix, izrastao je iz pepela.
I evo me opet, 10.oktobra ove godine, na 193.metru visine, na vidikovcu novog tornja, arhitektonskog i građevinskog čuda, simbola snage, inata i civilizacijskog odgovora zemlje Srbije.
Sa skoro nekontrolisanim emocijama, vidim kao na dlanu Beograd, Šumadiju, Vojvodinu...
A on- „svetionik i orjentir srpski“, vinuo se u plavetnilo neba, sa svojih 204,57 metara visine, onako vitak, uspravan, stamen, stojeći čvrsto na svojim nogama i kao da prkosno poručuje svojim ubicama:Ja opet uspravno stojim na istom mestu na kojem ste me mučki ubili i sahranili.
Ako potisnem emocije, neophodno je prezentovati i sledeće činjenice.
Prvi, prethodni, srušeni toranj na Aval, građen je od 1961.do 1964.godine.Kada je gradnja završena, sa svojih 202,8 metara bila je to najviša građevinska struktura na Balkanu.U rad je pušten 1965.godine.
Arhitekte Uglješa Bogunović, Slobodan Janjić i konstruktor akademik Milan Krstić, osmislili su i realizovali građevinsko remek delo. Bio je to jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednostranični trougao, već pominjanog simbola srpskog-tronošca.
Ugrađeno je 4.000 tona armiranog betona.Samo antenski stub montiran na vrhu tornja visine preko 60 metara bio je težak 25 tona!
Pri naletima košave „telo“ tornja povijalo se do jenog metra, a mogao je da odoli zemljotesu do 9 stepeni Merkalijeve skale.
Voljom, upornošću i ljubavlju institucija, pojedinaca i građana Srbije, gradnja „novog tornja“ završena je 2009.godine a na radost svih nas (nadam se) u rad je pušten ove 2010.g.
Trebaju li vam koordinate ili putokaz za Svetionik srpski?
Siguran sam - ne.
Tekst i foto: Bora Stanković
Постови
Нема коментара:
Постави коментар