Ako niste baš sigurni u ljubav njenu ili njegovu-zaključajte je. Mislim ljubav, ne biće. Lancem i katancem.
Zato put pod noge pa pravo u Vrnjačku banju, na Most Ljubavi. Može sami a može i sa predmetnim bićem. Na nekoj od tezgi kupite katančić, katanac ili katančinu, zavisno od stanja vaše “trenutno smanjene neuračunljivosti”. I lanac, obavezno. Potom ključ u ruke, zamislite sliku voljenog vam bića, provucite lanac i dooobro zaljučajte katanac na ogradu mosta. Jedan ključ u reku, jedan kod sebe, pa pravo nazad u naručje voljenog bića.
Ne čineći više ništa, prepuštite se čarima i čarolijama “utamničenih” osećanja i ljubavnih uvećanja.
Nema tu više upada sa strane, “ćoraka”, sumnjivih “P i SMS”, nikakvih ciklusa, alergija, facebukova, vajkanja tipa “ih lele što se ne ubih ispod one kruške, kad si (s)pala na tuđe grudi muške…”, glavobolja, grudobolja i drugih nevolja. Ne mogu tu ništa ni Džoni ni Anželina.Ni Rubi, ni ovaj bre… Šaherezadin.
Jok - dok je ključ u sigurnom a katanac na m(E)ostu.
P.S.
Ako kojim slučajem, tako i toliko voljeni počnete da ne shvatate ili osećate intenzitet i veličinu iskazane i dokazane vam ljubavi, opet- pravo na Most. Otključajte katanac.Oslobodite ljubav.
Ukoliko ova jedno ili dvosmerno procesna radnja, needaj bože ne uspe, a baš vam je stalo, dojavite. Ima još nade – Šarganska osmica ili još dalje - Karlov most.
Sve za ljubav!Tekst i foto: Bora Stanković
Постови
1 коментар:
Potpuno sma sokirana. U Parizu, iza Notr Dama postoji most, cija je ograda prepuna katanaca. Da li je moguce da si mi upravo otkrio tajnu koja mi je bila nedokuciva: cemu katancici sluze :-) ? Ne mogu da verujem :-)
Постави коментар