VODIM VAS NA VODU…
Пре 4 недеље
28. 8. 2010.
BICIKLOM KA EVROPSKOM TRONU
Katarina Tomić, dvanaestogodišnjakinja, učenica 6. razreda OŠ „Đura Jakšić“ iz Krivelja, pokušaće da od 24. do 27.septembra zajedno sa svojim biciklom, znanjem, nastavnikom i drugovima iz reprezentacije Srbije, osvoji evropski tron na 35. Evropskom takmičenju dece u poznavanju saobraćaja čiji će domaćin biti Skoplje-BJR Makedonija.
Uz svesrdnu podršku svoje škole, porodice i stručnost nastavnika tehničkog obrazovanja Bojana Spasića, koji vodi školsku saobraćajnu sekciju, Katarina je svoj put ka evropskom tronu uspešno krčila :od rada u saobraćajnoj sekciji škole, preko Opštinskog takmičenja u Boru, potom Okružnog u Brzoj Palanci, da bi na 41. državnom takmičenju „Šta znaš o saobraćaju “održanom u Niškoj banji, zajedno sa Dušanom Mladenesković drugom iz škole i ekipe, konačno „vizirala pasoš“ za Evropu.
U organizaciji AMS Srbije, članovi srpske reprezentacije,trodnevne pripreme za Evropsko prvenstvo imaće na Avali od 3. do 6.septembra. Uz prisustvo nastavnika i trenera, takmičari će pored ostalog, posebno uvežbavati Elemente evropskog poligona. Sigurni smo, da će se naši mladi reprezentativci za samo nedovoljnih tri dana, ipak uspešno i dovoljno za pobedu pripremiti.
Katarina, ljupka i nadasve vredna „mlada dama“, osim što fantastično vozi bicikl, uspešno igra i glumi u KUD „Krivelj“, redovno nastupa na recitatorskim takmičenjima, ide u školu baleta i ... obožava „Orbit“ žvake.
Eto, u senci, bez pompe i nažalost bilo kakve i ičije pomoći, opština borska može dobiti još jednog šampiona, na čiji uspeh ćemo svi biti ponosni.
Hoće li Katarina, Dušan i njihovi drugari iz reprezenacije Srbije sa nama dečje, iskreno podeliti svoju pobedu ili će, opet, dečje razočarano sa pobedničkog trona gledati, kako ničim zasluženo svojatamo njihov uspeh - zavisi od nas.
A ima još vremena, da osim ovog teksta i konkretnije pripomognemo.
Ili smo „baš“ prezauzeti i neobavešteni.
Uz svesrdnu podršku svoje škole, porodice i stručnost nastavnika tehničkog obrazovanja Bojana Spasića, koji vodi školsku saobraćajnu sekciju, Katarina je svoj put ka evropskom tronu uspešno krčila :od rada u saobraćajnoj sekciji škole, preko Opštinskog takmičenja u Boru, potom Okružnog u Brzoj Palanci, da bi na 41. državnom takmičenju „Šta znaš o saobraćaju “održanom u Niškoj banji, zajedno sa Dušanom Mladenesković drugom iz škole i ekipe, konačno „vizirala pasoš“ za Evropu.
U organizaciji AMS Srbije, članovi srpske reprezentacije,trodnevne pripreme za Evropsko prvenstvo imaće na Avali od 3. do 6.septembra. Uz prisustvo nastavnika i trenera, takmičari će pored ostalog, posebno uvežbavati Elemente evropskog poligona. Sigurni smo, da će se naši mladi reprezentativci za samo nedovoljnih tri dana, ipak uspešno i dovoljno za pobedu pripremiti.
Katarina, ljupka i nadasve vredna „mlada dama“, osim što fantastično vozi bicikl, uspešno igra i glumi u KUD „Krivelj“, redovno nastupa na recitatorskim takmičenjima, ide u školu baleta i ... obožava „Orbit“ žvake.
Eto, u senci, bez pompe i nažalost bilo kakve i ičije pomoći, opština borska može dobiti još jednog šampiona, na čiji uspeh ćemo svi biti ponosni.
Hoće li Katarina, Dušan i njihovi drugari iz reprezenacije Srbije sa nama dečje, iskreno podeliti svoju pobedu ili će, opet, dečje razočarano sa pobedničkog trona gledati, kako ničim zasluženo svojatamo njihov uspeh - zavisi od nas.
A ima još vremena, da osim ovog teksta i konkretnije pripomognemo.
Ili smo „baš“ prezauzeti i neobavešteni.
Tekst i foto : Bora Stanković
27. 8. 2010.
PREVERZIJE
VEŠTAČKI RAJEVI
-Bilo da se vozi u karaveli, jaguaru, metrou, autobusu - budala je uvek ista budala bez obzira na dužinu puta.
-Jedna lepo vaspitana mačka ne bi smela da se igra sa mišem koji joj njie predstavljen.
-Kada su prodata ili kada se vode na pijacu, telad onda treba natraške izvoditi iz štale, tako da njihove majke ne žale kada ih gledaju kako odlaze.
-Jedna lepo vaspitana mačka ne bi smela da se igra sa mišem koji joj njie predstavljen.
-Kada su prodata ili kada se vode na pijacu, telad onda treba natraške izvoditi iz štale, tako da njihove majke ne žale kada ih gledaju kako odlaze.
Žak Prever
TAKO JE GOVORIO MATIJA
Kumim te Bogom
ako me imalo cijeniš,
mene i ikoga moga-
nemoj šta preda mnom reći!
Ako imaš još kome,
nemoj meni,
ako nemaš nikome,
nemoj, vala, ni meni!
ako me imalo cijeniš,
mene i ikoga moga-
nemoj šta preda mnom reći!
Ako imaš još kome,
nemoj meni,
ako nemaš nikome,
nemoj, vala, ni meni!
26. 8. 2010.
24. 8. 2010.
Fotomonografija ČUDESNA SRBIJA Dragana Bosnića
Srbija rekama, planinama, jezerima i stranputicama...
Putovanje neki shvataju kao način da se predje rastojanje od jedne do druge tačke što je moguće brže i udobnije. Fotomonografija ČUDESNA SRBIJA Dragana Bosnića nudi nesto sasvim drugo. Ona otkriva Srbiju više stramputicama, puteljcima i kozijim stazama kroz prostor, vreme i snove. Slike koje majstor svog zanata i veliki hodoljubac prenosi na stranice knige nisu ni plod bujne maste, ni fotošopa! U koricama je gotovo sva lepota jedne nevelike zelje.
To je poziv da otkrijete jedinstveni svet prirode, velike umetnice i najvećeg stvaraoca, bilo da ste rodjeni pod ovim nebom, ili u Srbiju dolazite sa strepnjom i predrasudama. Knjiga je zapravo spoj prirodnih lepota, bogatog kulturno-istorijskog nasledja, čudne igre svetlosti i senki, ali i poetskog bića ljudi koji u Srbiji žive. Ako knjigu uzmete kao vodič za putovanje po ovoj zemlji, siguran sam da ćete je razumeti, zavoleti je i vraćati joj se.
Dragan Bosnić ne šeta Srbijom, on istražuje, osvaja, pokazuje lepotu i tajnu čekajući strpljivo kao lovac u zasedi da naidje pravi trenutak i tad nastane Vodeni prag na kraju Budžaka na Staroj planini ili let orla iznad krivudavog Lima…
Autor kao da želi da nam pokaže da sve ono što ljudska ruka dotakne gubi svoju autentičnost i draž još nedovoljno otkrivenog, pa nema puno gradova i naselja.
O njima će govoriti neka druga knjiga koju priprema isto “Mladinska knjige Beograd”. A u ovom izdanju ”… kroz 100 krajeva neponovljivog ambijenta, prirodnih retkosti i jedinstvenog kulturnog nasleđa promiču obični ljudi na svakodnevnim poslovima, čuju se njihove priče i verovanja, mirišu njihova jela, opijaju njihova pića, vide se aktivnosti kojima ispunjavaju dane odmora.
U čudesni album od 770 fotografija koje su stale na 528 stranica, Srbija je doživljaj neponovljiv! “ (*navodi se na koricama Knjige)
Kniga ima skoro duplo više strana nego što je izdavač u početku planirao. Slike su tako veličanstvene da pobude maštu da budete na mestu gde su one nastale, pa i pomisao da su proizvod fotomontaže. Slike jesu stvarne, kao i mesta koja su zabeležena, a koje su obišli autor., kao i Rozana Sazdić, koautor knjige.
Bora Stanković je preneo priče iz Lazarevog kanjona i Borskog Stola- mesta gde odzvanja tišina. Ono što je ipak potka Čudesne Srbije je tekst - Pitak, bridak, a informativan i slikovit. On golica. Priče izazivaju pažnju, svaka je drugačija, a opet su povezane i vode kroz čudesne predele kojima naša zemlja obiluje.
Jedina “mana” ove knjige, je što u nju nisu mogle stati ni sve priče ni slike, iako je teška preko 3,5 kg. Najlepše je što o Srbiji nije sve napisano kaže Dragan Bosnić. “ postoje delovi Srbije koje obiđete mnogo puta i svaki pit ste ubeđeni da još sada dolazite tu i da više nema šta ni da se vidi ni da se čuje. A onda vas domaćini isprate s nagoveštajem nove priče i novog čuda koje niste videli…”
To je poziv da otkrijete jedinstveni svet prirode, velike umetnice i najvećeg stvaraoca, bilo da ste rodjeni pod ovim nebom, ili u Srbiju dolazite sa strepnjom i predrasudama. Knjiga je zapravo spoj prirodnih lepota, bogatog kulturno-istorijskog nasledja, čudne igre svetlosti i senki, ali i poetskog bića ljudi koji u Srbiji žive. Ako knjigu uzmete kao vodič za putovanje po ovoj zemlji, siguran sam da ćete je razumeti, zavoleti je i vraćati joj se.
Dragan Bosnić ne šeta Srbijom, on istražuje, osvaja, pokazuje lepotu i tajnu čekajući strpljivo kao lovac u zasedi da naidje pravi trenutak i tad nastane Vodeni prag na kraju Budžaka na Staroj planini ili let orla iznad krivudavog Lima…
Autor kao da želi da nam pokaže da sve ono što ljudska ruka dotakne gubi svoju autentičnost i draž još nedovoljno otkrivenog, pa nema puno gradova i naselja.
O njima će govoriti neka druga knjiga koju priprema isto “Mladinska knjige Beograd”. A u ovom izdanju ”… kroz 100 krajeva neponovljivog ambijenta, prirodnih retkosti i jedinstvenog kulturnog nasleđa promiču obični ljudi na svakodnevnim poslovima, čuju se njihove priče i verovanja, mirišu njihova jela, opijaju njihova pića, vide se aktivnosti kojima ispunjavaju dane odmora.
U čudesni album od 770 fotografija koje su stale na 528 stranica, Srbija je doživljaj neponovljiv! “ (*navodi se na koricama Knjige)
Kniga ima skoro duplo više strana nego što je izdavač u početku planirao. Slike su tako veličanstvene da pobude maštu da budete na mestu gde su one nastale, pa i pomisao da su proizvod fotomontaže. Slike jesu stvarne, kao i mesta koja su zabeležena, a koje su obišli autor., kao i Rozana Sazdić, koautor knjige.
Bora Stanković je preneo priče iz Lazarevog kanjona i Borskog Stola- mesta gde odzvanja tišina. Ono što je ipak potka Čudesne Srbije je tekst - Pitak, bridak, a informativan i slikovit. On golica. Priče izazivaju pažnju, svaka je drugačija, a opet su povezane i vode kroz čudesne predele kojima naša zemlja obiluje.
Jedina “mana” ove knjige, je što u nju nisu mogle stati ni sve priče ni slike, iako je teška preko 3,5 kg. Najlepše je što o Srbiji nije sve napisano kaže Dragan Bosnić. “ postoje delovi Srbije koje obiđete mnogo puta i svaki pit ste ubeđeni da još sada dolazite tu i da više nema šta ni da se vidi ni da se čuje. A onda vas domaćini isprate s nagoveštajem nove priče i novog čuda koje niste videli…”
ZAVRŠENI "DANI BRESTOVAČKE BANJE"
Vikend za nama, 21.i 22.avgusta protekao je u znaku nazjnačajnije turističko-kulturne manifestacije u borskoj opštini „Dani Brestovačke banje“.
Predivan banjski ambijent, izuzetno lepo vreme, raznovrstan i bogat program, besplatan prevoz doprineli su da par hiljada posetilaca oživi usnulu „kraljevsku“ lepoticu. Slika kakvu bi smo želeli da viđamo što češće.
Manifestaciju su otvorile prijavljene ekipe zlatnih ruku, počevši sa gotovljenjem tradicionalnih ili već zaboravljenih jela, a potom su svoja mesta zauzeli izlagači suvenira, predmeta starih zanata, likovni umetnici...
Na prirodnoj bini ređala su se kulturno umetnička društva, vokalni solisti, ansabli, glumci, rok grupe, tamburaši....Za one kojima sve ovo i nije možda bilo zanimljivo organizovan je besplatan prevoz do Lazareve pećine i time data mogućnost da upoznaju ovaj velelepni, speleološki objekat.
Za razliku od ranijih godina kada je Banju redovno pohodio knjaz Miloš Obrenović, ove subote do Banje konačno je sa svitom svratio i knez Aleksandar Karađorđević. Nakratko je prošetao, obratio se okupljenom narodu, a potom otišao da predahne u nedavno renoviranim odajama svoga letnjikovca.
Rezultate rada «zlatnih ruku» budno je pratio stručni žiri u sastavu: Milovan Ivković, Suzana Mijić, Slavka Jankucić i Lenka Matić. Nakon obilaska svih štandova i trpeza doneo je jednoglasne i po opštoj oceni ispravne odluke o nagradama.
Prvu nagradu u kategoriji „suveniri“ dobila je umetnička radionica "Kutak" mlađane Milice Žikić, koja je svoje radove prvi put pokazala javnosti i sasvim zasluženo osvojila svoju prvu nagradu. U pripremanju tradicionalnih jela, najbolja je bila ekipa "Boljitak" iz Bora, dok je u kategoriji prizvoda starih zanata prva nagrada dodeljena Petru Čulinoviću. Pored nagrada za prvo, drugo i treće mesto u ovim kategorijama dodeljene su i specijalne nagrade.
 | ||||
| Kutak Milice Žikić |
Paljenjem Preobraženjske vatre, uz nastup etno grupe "Marinike" završeni su ovogodišnji, sedamnaesti po redu, "Dani Brestovačke banje".
Generalni pokrovitelj manifestacije bila je Opšttina Bor, a organizatori : Turistička organizacija „Bor“, Centar za kulturu, Muzej rudarstva i metalurgije i D.O „Brestovačka banja – Srpska kruna“.
 |
| "Boljitak" - najbolji |
Tekst i foto: Bora Stanković
23. 8. 2010.
21. 8. 2010.
20. 8. 2010.
PESMA NEDELJE
KLINA
Jedan bude klin drugi klešta
Ostali su majstori
Klešta dohvate klin za glavu
Zubima ga rukama ga dohvate
I vuku ga vuku
Vade ga iz patosa
Obično mu samo glavu otkinu
Teško je izvaditi iz patosa klin
Majstori onda kažu
Ne valjaju klešta
Razvale im vilice polome im ruke
I bace ih kroz prozor
Neko drugi zatim bude klin
Neko drugi klešta
Ostali su majstori
V. Popa
Ostali su majstori
Klešta dohvate klin za glavu
Zubima ga rukama ga dohvate
I vuku ga vuku
Vade ga iz patosa
Obično mu samo glavu otkinu
Teško je izvaditi iz patosa klin
Majstori onda kažu
Ne valjaju klešta
Razvale im vilice polome im ruke
I bace ih kroz prozor
Neko drugi zatim bude klin
Neko drugi klešta
Ostali su majstori
V. Popa
18. 8. 2010.
16. 8. 2010.
PROGRAM Manifestacije „Dani Brestovačke banje“
07:00 Okupljanje učesnika, podela mesta za takmičare i izlagače
08:00 Početak manifestacije „Zlatne ruke“ – priprema tradicionalnih jela
09:00 Najava voditelja celokupnog programa, a zatim svake pojedinačne tačke
09:05 Otvaranje izložbe suvenira
09:15 Otvaranje tematske Likovne kolonije
09:45 Otvaranje izložbe u Miloševom Konaku
10:00 Prezentacija turističkih potencijala opštine Bor
11:00 Fakultativni izlet do Lazareve pećine
12:00 Svečano otvaranje manifestacije „ Dani Brestovačke banje “,
Pozdravna reč predstavnika opštine Bor
12:05 – 13:00 Inscenacija dolaska Aleksandra Karađorđevića
i starogradski program Kud „BOR“
13:00 – 14:00 Nastup seoskih kulturno umetničkih društava
14:00-14:30 Proglašenje pobednika i dodela nagrada u kategorijama: najbolji suvenir, stari zanati, priprema tradicionalnog jela
14:30-15:00 Nastavak programa seoskih kulturno umetničkih društava
15:00-15:45 Dečja predstava – Pan teatar Beograd
15:45-16:30 Starogradska muzika
16:30-17:00 Etno grupa „Marinike“
17 :00.19:00 Rok bend "Phobia"
20:30 Preobraženjska vatra uz nastup etno grupe „Marinike“
19:30-22:00 Nastup Bojana Čukića – „Urban bend“
08:00 Početak manifestacije „Zlatne ruke“ – priprema tradicionalnih jela
09:00 Najava voditelja celokupnog programa, a zatim svake pojedinačne tačke
09:05 Otvaranje izložbe suvenira
09:15 Otvaranje tematske Likovne kolonije
09:45 Otvaranje izložbe u Miloševom Konaku
10:00 Prezentacija turističkih potencijala opštine Bor
11:00 Fakultativni izlet do Lazareve pećine
12:00 Svečano otvaranje manifestacije „ Dani Brestovačke banje “,
Pozdravna reč predstavnika opštine Bor
12:05 – 13:00 Inscenacija dolaska Aleksandra Karađorđevića
i starogradski program Kud „BOR“
13:00 – 14:00 Nastup seoskih kulturno umetničkih društava
14:00-14:30 Proglašenje pobednika i dodela nagrada u kategorijama: najbolji suvenir, stari zanati, priprema tradicionalnog jela
14:30-15:00 Nastavak programa seoskih kulturno umetničkih društava
15:00-15:45 Dečja predstava – Pan teatar Beograd
15:45-16:30 Starogradska muzika
16:30-17:00 Etno grupa „Marinike“
17 :00.19:00 Rok bend "Phobia"
20:30 Preobraženjska vatra uz nastup etno grupe „Marinike“
19:30-22:00 Nastup Bojana Čukića – „Urban bend“
15. 8. 2010.
„DANI BRESTOVAČKE BANJE“
Na prvom sastanku organizacionog odbora 11. avgusta, kojim je presedavao Dragan Žikić, predsednik SO Bor, dogovoreno je da ovogodišnja manifestacija „Dani Brestovačke banje“ bude održana 21.i 22.avgusta.
Prisutni predstavnici Javnih preduzeća i ustanova na ovom sastanku dobili su i prihvatili konkretna zaduženja koja treba što pre realizovati kakao bi i ove godine najznačajnija borska kulturno turistička manifestacija bila uspešno pripremljena i realizovana. D.O „Brestovačka banja“ – „Srpska kruna“, inspekcijske službe i javna preduzeća pobrinuće se u okviru svojih nadležnosti da prostor Brestovačke banje, na kojem će se manifestacija održati, bude što bolje uređen. Predstavnik MUP – a je objasnio proceduru prijave događaja kod ovog nadležnog organa i obećao punu saradnju sa organizatorima manifestacije kako to nalažu propisi pre svega u održavanju javnog reda i mira i regulaciji saobraćaja. Medijsku prezentaciju i praćenje ove manifestacije povereno je „ŠRIF“ –u Bor.
Kako se moglo čuti bogatstvo i kvalitet programa manifestacije biće u skladu sa trenutnom finansijskom situacijom.
Za programske sadržaje zaduženi su pre svega Centar za kulturu, koji će organizovati kulturno umetničke sadržaje, od kojih izdvajamo:
Inscenaciju dolaska Aleksandra Karađorđevića, predstavu za decu – Pan teatra iz Beograda, nastup Etno grupe „Marinike“, paljenje Preobraženjske vatre, nastupe Kulturno umetničkih društava, „Urban bend“...
Turistička organizacija biće nadležna za programsku celinu „Zlatne ruke“, takmičarskog karaktera, u okviru koje će biti organizovana priprema i izlaganje tradicionalnih jela, izložba suvenira i rukotvorina i predmeta starih zanata. Za sve zainteresovane biće organizovana poseta turističkog lokaliteta Lazareva pećina po promotivnoj ceni ulaznica od 150 dinara.
Muzej rudarstva i metalurgije otvoriće izložbu u Miloševom Konaku, a Udrženje „Vane Živadinović-Bor“ organizovaće već tradicionalnu tematsku likovnu koloniju borskih slikara.
Svi zainteresovani za učešće u programskoj celini „Zlatne ruke“ mogu se prijaviti lično u Turističkoj organizaciji Bor, najkasnije do 18. avgusta.
Bez obzira na relativno kratak rok za sve pripreme i organizaciju, nema sumnje da će ova manifestacija i ove godine biti uspešno organizovana i da će privući veliki broj posetilaca.
Kako se moglo čuti bogatstvo i kvalitet programa manifestacije biće u skladu sa trenutnom finansijskom situacijom.
Za programske sadržaje zaduženi su pre svega Centar za kulturu, koji će organizovati kulturno umetničke sadržaje, od kojih izdvajamo:
Inscenaciju dolaska Aleksandra Karađorđevića, predstavu za decu – Pan teatra iz Beograda, nastup Etno grupe „Marinike“, paljenje Preobraženjske vatre, nastupe Kulturno umetničkih društava, „Urban bend“...
Turistička organizacija biće nadležna za programsku celinu „Zlatne ruke“, takmičarskog karaktera, u okviru koje će biti organizovana priprema i izlaganje tradicionalnih jela, izložba suvenira i rukotvorina i predmeta starih zanata. Za sve zainteresovane biće organizovana poseta turističkog lokaliteta Lazareva pećina po promotivnoj ceni ulaznica od 150 dinara.
Muzej rudarstva i metalurgije otvoriće izložbu u Miloševom Konaku, a Udrženje „Vane Živadinović-Bor“ organizovaće već tradicionalnu tematsku likovnu koloniju borskih slikara.
Svi zainteresovani za učešće u programskoj celini „Zlatne ruke“ mogu se prijaviti lično u Turističkoj organizaciji Bor, najkasnije do 18. avgusta.
Bez obzira na relativno kratak rok za sve pripreme i organizaciju, nema sumnje da će ova manifestacija i ove godine biti uspešno organizovana i da će privući veliki broj posetilaca.
Tekst i foto: Bora Stanković
11. 8. 2010.
SELA SRBIJE
U organizaciji Kulturno prosvetne zajednice Srbije, početkom oktobra u selu Bošnjane kod Varvarina održaće se 35.smotra „Takmičenja sela Srbije“.
S obzirom da prošle godine iz finansijskih razloga ova smotra nije održana, ove godine takmičiće se šest sela iz Srbije, kao predstavnici svojih regiona.
Našu opštinu i borski region će predstaviti selo Krivelj, prošlogodišnji pobednik takmičenja na nivou borskog regiona.
Podsećanja radi Krivelj je ujedno i pobednik prošlogodišnje smotre „Susreti sela opštine Bor“.
Šarbanovac, kao ovogodišnji pobednik „Susreti sela opštine Bor“, nije za sada siguran učesnik završne smotre, zbog nedostatka sredstava. Kako su rekli odgovorni iz Centra za kulturu Bor, ovo selo će biti delegirano sledeće godine ili možda i ove ukoliko budu obezbeđena sredstva.
Bio je to povod, da nedavno u Krivelju i Šarbanovcu borave članovi republičke komisije, kako bi se na licu mesta upoznali sa trenutnim stanjem u ovim selima.
Predmet interesovanja komisije bili su pre svega stanje infrastrukture sela, poljoprivredna proizvodnja, uzorna poljoprivredna gazdinstva,turizam na selu, obrazovni sistem, kultura, sport,ekologija...
Kriveljani su sa ponosom predstavili svoju Osnovnu školu “Đura Jakšić“, KUD „ Krivelj“, Pčelarsko udruženje „Krivelj“,impresivni površinski kop „Veliki Krivelj“, domaćinstva Dragomira Jankucića, Petra Karajmanovića i Dragomira Živkovića.
Kakve utiske i impresije su poneli članovi komisije doznaćemo početkom oktobra meseca.
Našu opštinu i borski region će predstaviti selo Krivelj, prošlogodišnji pobednik takmičenja na nivou borskog regiona.
Podsećanja radi Krivelj je ujedno i pobednik prošlogodišnje smotre „Susreti sela opštine Bor“.
Šarbanovac, kao ovogodišnji pobednik „Susreti sela opštine Bor“, nije za sada siguran učesnik završne smotre, zbog nedostatka sredstava. Kako su rekli odgovorni iz Centra za kulturu Bor, ovo selo će biti delegirano sledeće godine ili možda i ove ukoliko budu obezbeđena sredstva.
Bio je to povod, da nedavno u Krivelju i Šarbanovcu borave članovi republičke komisije, kako bi se na licu mesta upoznali sa trenutnim stanjem u ovim selima.
Predmet interesovanja komisije bili su pre svega stanje infrastrukture sela, poljoprivredna proizvodnja, uzorna poljoprivredna gazdinstva,turizam na selu, obrazovni sistem, kultura, sport,ekologija...
Kriveljani su sa ponosom predstavili svoju Osnovnu školu “Đura Jakšić“, KUD „ Krivelj“, Pčelarsko udruženje „Krivelj“,impresivni površinski kop „Veliki Krivelj“, domaćinstva Dragomira Jankucića, Petra Karajmanovića i Dragomira Živkovića.
Kakve utiske i impresije su poneli članovi komisije doznaćemo početkom oktobra meseca.
Tekst i foto: Bora Stanković
NIKOLA LEŽAIĆ OSVOJIO „SRCE SARAJEVA“
Film „Tilva Roš“ autora Nikole Ležaića, proglašen je najboljim filmom na 16.Sarajevo Film festivalu.
Naime, “Tilva Roš“ je osvojio dve nagrade „Srce Sarajeva“: pored toga što je poneo titulu najboljeg igranog filma na festivalu, za najboljeg glumca na festivalu proglašen je jedan od glavnih protagonista ovog filma, glumac Marko Todorović.
Osvajanje ovih nagrada veliki je uspeh našeg mladog scenariste i reditelja,koji je svojim prvim ostvarenjem osvojio tako značajna priznanja.
Pored osvojenih priznanja, najbolji film festivala nagrađen je i novčanom nagradom od 25.000 eura.
Nikola Ležaić, koji je inače „borske gore list“, nagrađeni film snimao je u Boru.
Da podsetimo, film je priča o borskim skejterima, drama o odrastanju u rudarskom Boru, odslikana kroz socijalna previranja u jednoj provincijskoj sredini.
Tekst: Bora Stanković
10. 8. 2010.
PUTOKAZI
 |
| Turistički cvet - dobitnici 2009. |
 |
| Vrnjačka banja |
 |
| Brankovina |
 |
| Predah ispred Tronoše |
 |
| Vrujci - vodenica |
 |
| Ispred valjevske gimnazije |
 |
| Pogled sa Petrovaradina |
 |
| Petrovaradinska tvrđava |
 |
| Palić |
 |
| Novi Sad - Ljubimci |
 |
| Muzej Nikola Tesla |
 |
| Manastir Vraćevšnica |
 |
| Let u nebo |
 |
| Zlatibor |
9. 8. 2010.
JA NISAM TVOJ, MENE MESTO NE DRŽI
 |
| Skitam ja - Stol |
 |
| Pored Crnice |
 |
| Na krovu crnovrškog Jelena |
 |
| Na obodu kriveljskog kopa |
KUPANJE BRESTOVAČKE BANJE
U čast manifestacije „Dani Brestovačke banje“
Turističke, kulturne,sportske, sajamske i druge manifestacije predstavljaju vrlo važan potencijal za razvoj turizma određene regije,opštine ili turističkog mesta.One daju različite i mnogobrojne mogućnosti lokalnim zajednicama da prikažu, očuvaju, unaprede i valorizuju svoje potencijale u različitim oblastima, počev od istorijskog, kulturnog, etno i gastronomskog nasleđa do turističkih i ekonomskih potencijala.
Pružaju priliku da se podstakne saradnja između privatnog i javnog sektora, da se očuva ili unapredi među-etnička saradnja, da se , kako pojedinci, razna udruženja građana, mala i srednja preduzeća,tako i velike kompanije uključe na način koji će, kako njima tako i lokalnoj zajednici pomoći u ekonomskom razvoju.
Sa druge strane manifestacije predstavljaju svojevrsnu atrakciju za lokalne posetioce a posebno za turiste što opet doprinosi podsticaju interesovanja za određeni turistički lokalitet, mesto,opštinu i čitavu regiju.
Sve ovo važi i za manifestaciju „Dani Brestovačke banje“, koja je tradicionalna i najznačajnija kulturno-turistička manifestacija u opštini Bor. Tradicionalno se održava u Brestovačkoj banji, trećeg vikenda u mesecu avgustu.
Ako se složimo oko konstatacije, da je ona je izuzetno značajna, valjalo bi uložiti priličan napor da bude uspešno organizovana i održana. A da bi to bilo tako, neophodno je blagovremeno preduzeti obavezne- neophodne i ključne korake .u planiranju organizacije i realizacije manifestacije.
Pružaju priliku da se podstakne saradnja između privatnog i javnog sektora, da se očuva ili unapredi među-etnička saradnja, da se , kako pojedinci, razna udruženja građana, mala i srednja preduzeća,tako i velike kompanije uključe na način koji će, kako njima tako i lokalnoj zajednici pomoći u ekonomskom razvoju.
Sa druge strane manifestacije predstavljaju svojevrsnu atrakciju za lokalne posetioce a posebno za turiste što opet doprinosi podsticaju interesovanja za određeni turistički lokalitet, mesto,opštinu i čitavu regiju.
Sve ovo važi i za manifestaciju „Dani Brestovačke banje“, koja je tradicionalna i najznačajnija kulturno-turistička manifestacija u opštini Bor. Tradicionalno se održava u Brestovačkoj banji, trećeg vikenda u mesecu avgustu.
Ako se složimo oko konstatacije, da je ona je izuzetno značajna, valjalo bi uložiti priličan napor da bude uspešno organizovana i održana. A da bi to bilo tako, neophodno je blagovremeno preduzeti obavezne- neophodne i ključne korake .u planiranju organizacije i realizacije manifestacije.
A oni su po pravilu sledeći:
Planiranje manifestacije koje podrazumeva: postaviti ciljeve (šta uraditi, kako i ko će to uraditi, ko će od toga imati koristi), izraditi koncept kao osnovu za raznovrsne aktivnosti, odrediti pravi trenutak za održavanje manifestacije,tačan datum,održavanja i vreme trajanja.
Planiranje manifestacije koje podrazumeva: postaviti ciljeve (šta uraditi, kako i ko će to uraditi, ko će od toga imati koristi), izraditi koncept kao osnovu za raznovrsne aktivnosti, odrediti pravi trenutak za održavanje manifestacije,tačan datum,održavanja i vreme trajanja.
Organizacionu strukturu manifestacije :odrediti organizacioni odbor i predsednika organizacionog odbora, subjekte koji će biti organizatori i suorganizatori manifestacije, subjekte koji će biti logistička podrška pre , za vreme i posle održavanja manifestacije.
Programsku šemu manifestacije sa definisanim programskim celinama , mestima gde će biti održani ili izvedeni, vremenskim trajanjem, nazivima,imenima izvođača, brojem učesnika i slično.
Način finansiranja manifestacije ( visina ukupnog budžeta i visinu budžetskih sredstava, sredstava privrednih subjekata, donatorska i sredstva sponzora ),
Način i uslovi korišćenja prostora,kako celokupnog na kojem se manifestacija odvija ,tako i manjih prostorni celina na kojima se odvijaju dešavanja. Primera radi,striktno definisati uslove korišćenja prostora ili štandova kako za izlagačke,promotivne ili komercijalne aktivnosti,definisati mesta za parkiranje motornih vozila.
Koncept i način stvaranja bezbednih uslova za sve učesnike i posetioce manifestacije.
Medijsku promociju , predstavljanje i praćenje manifestacije.
Naravno,ostaje još mnogo manjih koraka i postupaka da bi ova manifestacija prerasla lokalne okvire i ozbiljno se nametnula kao događaj koji ne treba propuštiti,pa makar neko živeo u Subotoci, na primer.
No idu dani, a „Dani Brestovačke banje“ se bliže.
Za početak i to već odmah hajde da prelepi kulturno –ambijentalni prostor Brestovačke banje, umijemo, okupamo, doteramo- svi zajedno.
I ne samo zbog Dana Banje.
Programsku šemu manifestacije sa definisanim programskim celinama , mestima gde će biti održani ili izvedeni, vremenskim trajanjem, nazivima,imenima izvođača, brojem učesnika i slično.
Način finansiranja manifestacije ( visina ukupnog budžeta i visinu budžetskih sredstava, sredstava privrednih subjekata, donatorska i sredstva sponzora ),
Način i uslovi korišćenja prostora,kako celokupnog na kojem se manifestacija odvija ,tako i manjih prostorni celina na kojima se odvijaju dešavanja. Primera radi,striktno definisati uslove korišćenja prostora ili štandova kako za izlagačke,promotivne ili komercijalne aktivnosti,definisati mesta za parkiranje motornih vozila.
Koncept i način stvaranja bezbednih uslova za sve učesnike i posetioce manifestacije.
Medijsku promociju , predstavljanje i praćenje manifestacije.
Naravno,ostaje još mnogo manjih koraka i postupaka da bi ova manifestacija prerasla lokalne okvire i ozbiljno se nametnula kao događaj koji ne treba propuštiti,pa makar neko živeo u Subotoci, na primer.
No idu dani, a „Dani Brestovačke banje“ se bliže.
Za početak i to već odmah hajde da prelepi kulturno –ambijentalni prostor Brestovačke banje, umijemo, okupamo, doteramo- svi zajedno.
I ne samo zbog Dana Banje.
Tekst i foto: Bora Stanković
BOGATIJA I KVALITETNA SMEŠTAJNA PONUDA ZA TURISTE
Borska ponuda turističkih smeštajnih kapaciteta u privatnom vlasništvu od minule sedmice, bogatija je za tri domaćinstva sa deset ležaja.
Uz ranije kategorisane, broj u ovoj vrsti smeštaja dosegao je brojku od 39 ležaja, što već predstavlja ozbiljnu ponudu, imajući u vidu da samo do pre dve godine na teritoriji opštine Bor nije bilo niti jednog kategorisanog ležaja.
Pored Banjskog polja u kojem četiri domaćina nude 22 ležaja, zainteresovani turisti mogu boraviti u Gornjanu, Zlotu i Šarbanovcu.
Nejasno je, zašto još uvek nema kategorisanih ležajeva na Borskom jezeru, kako zbog nedostatka hotelskog smeštaja, tako zbog iskazane tražnje i velikog potencijala u ovom segmentu ?
Posebno raduje činjenica da su do sada kategorisani smeštajni kapaciteti izuzetnog kvaliteta, kako u pogledu opremljenosti samih objekata, tako i u pogledu uređenosti prostora u okruženju i ambijentalnih predela na kojima su locirani.
Dodamo li tome, da svi vlasnici pored smeštaja i ishrane ( polupansion, pansion, samostalna priprema hrane, meni – standardni ili specijaliteti samog domaćinstva, upotreba namirnica iz domaćinstva – zdrava hrana, sveže namirnice iz bašte, staklenika, med, plodovi iz prirode...) u ponudi imaju čitavu lepezu dodatnih sadržaja:
-organizovanje izleta (Zlotski kanjon i Lazareva pećina, Borsko jezero, Brestovačka banja, Stol, Dubašnica, Feliks Romulijana, Rtanj, Vrelo Mlave...)
- rekreativne aktivnosti ( učešće u poljoprivrednim i drugim aktivnostima domaćina, priprema zimnice, izrada predmeta domaće radinosti, učenje zanata ( stolarija, tkanje ćilima i torbica), sakupljanje lekovitog bilja i gljiva, pecanje, kupanje, lov, planinarenje, šetnja, kampovanje, biciklizam, zimski sportovi ...)
-prisustvo ili ičešće na manifestacijama....
Kategorizacija se sprovodi sa ciljem da se upotpuni smeštajna ponuda, obezbede standardi kvaliteta, eliminiše rad neregistrovanih objekata za privatni smeštaj, povećaju prihodi opštine od boravišne takse i podstakne lokalni ekonomski razvoj, omoguće dodatni prihodi i nova samozapošljavanja i zapošljavanja.
Zakonom o turizmu propisano je da zainteresovani građani, vlasnici kuća, stanova i soba imaju mogućnost da kategorišu objekte privatnog smeštaja za izdavanje turistima. Zahtev za određivanje kategorije kuće za odmor, stana za odmor i sobe za iznajmljivanje podnosi fizičko lice na odgovarajućem obrascu opštinskoj upravi Bor- odeljenju za privredu, javne ustanove i zaštitu životne sredine, kao nadležnom organu.
Obrazac se može preuzeti na šalteru uslužnog centra opštine Bor, u Odeljenju za društvene delatnosti, javne ustanove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Bor i u Turističkoj organizaciji Bor.
Uz ranije kategorisane, broj u ovoj vrsti smeštaja dosegao je brojku od 39 ležaja, što već predstavlja ozbiljnu ponudu, imajući u vidu da samo do pre dve godine na teritoriji opštine Bor nije bilo niti jednog kategorisanog ležaja.
Pored Banjskog polja u kojem četiri domaćina nude 22 ležaja, zainteresovani turisti mogu boraviti u Gornjanu, Zlotu i Šarbanovcu.
Nejasno je, zašto još uvek nema kategorisanih ležajeva na Borskom jezeru, kako zbog nedostatka hotelskog smeštaja, tako zbog iskazane tražnje i velikog potencijala u ovom segmentu ?
Posebno raduje činjenica da su do sada kategorisani smeštajni kapaciteti izuzetnog kvaliteta, kako u pogledu opremljenosti samih objekata, tako i u pogledu uređenosti prostora u okruženju i ambijentalnih predela na kojima su locirani.
Dodamo li tome, da svi vlasnici pored smeštaja i ishrane ( polupansion, pansion, samostalna priprema hrane, meni – standardni ili specijaliteti samog domaćinstva, upotreba namirnica iz domaćinstva – zdrava hrana, sveže namirnice iz bašte, staklenika, med, plodovi iz prirode...) u ponudi imaju čitavu lepezu dodatnih sadržaja:
-organizovanje izleta (Zlotski kanjon i Lazareva pećina, Borsko jezero, Brestovačka banja, Stol, Dubašnica, Feliks Romulijana, Rtanj, Vrelo Mlave...)
- rekreativne aktivnosti ( učešće u poljoprivrednim i drugim aktivnostima domaćina, priprema zimnice, izrada predmeta domaće radinosti, učenje zanata ( stolarija, tkanje ćilima i torbica), sakupljanje lekovitog bilja i gljiva, pecanje, kupanje, lov, planinarenje, šetnja, kampovanje, biciklizam, zimski sportovi ...)
-prisustvo ili ičešće na manifestacijama....
Kategorizacija se sprovodi sa ciljem da se upotpuni smeštajna ponuda, obezbede standardi kvaliteta, eliminiše rad neregistrovanih objekata za privatni smeštaj, povećaju prihodi opštine od boravišne takse i podstakne lokalni ekonomski razvoj, omoguće dodatni prihodi i nova samozapošljavanja i zapošljavanja.
Zakonom o turizmu propisano je da zainteresovani građani, vlasnici kuća, stanova i soba imaju mogućnost da kategorišu objekte privatnog smeštaja za izdavanje turistima. Zahtev za određivanje kategorije kuće za odmor, stana za odmor i sobe za iznajmljivanje podnosi fizičko lice na odgovarajućem obrascu opštinskoj upravi Bor- odeljenju za privredu, javne ustanove i zaštitu životne sredine, kao nadležnom organu.
Obrazac se može preuzeti na šalteru uslužnog centra opštine Bor, u Odeljenju za društvene delatnosti, javne ustanove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Bor i u Turističkoj organizaciji Bor.
Tekst i foto: Bora Stanković
BANJA - OPŠTE DOBRO?
KOMPLEKS BRESTOVAČKE BANJE u celokupnoj turističkoj ponudi naše opštine ima izuzetno važnu ulogu.
Kao najbliži Boru, zaštićen kao kulturno-ambijentalna celina, sa najdužom turističkom tradicijom, sa izvanrednim, «bogom danim» prirodnim i ljudskom rukom stvorenim (ali i uništenim) resursima, danas bi po svim kriterijumima trebao da predstavlja turistički biser opštine Bor i Srbije. Nažalost, ne samo da to nije, nego je do te mere zapostavljen da se prosto moramo zabrinuti za sadašnjost a još više budućnost ovog neprocenjivog prostora.
Umesto da deset lekovitih termomineralnih izvora temperature od 32-40 stepeni, izvanredne klimatske i ambijentalne karakteristike, postojeći i svakako neophodno izgrađeni novi objekti budu stavljeni u funkciju visokog banjskog i zdravstvenog turizma (dijagnostika, rehabilitacija, kineziterapija, medicinska kozmetika, lečenje, sportska medicina, tradicionalna medicina, alternativna medicina i dr.) skoro da imamo sliku koja je samo bleda sadašnjost daleko slavnije prošlosti.
Čini se, da je neophodno koliko sutra, otpočeti izradu koncepta razvoja zdravstvenog turizma, koji bi između ostalog mogao predvideti i definisati izmeštanje nekih medicinskih službi, medicinskih i dijagnostičkih aparata iz Bora u Brestovačku banju. Jedan od neophodnih uslova za razvoj banjskog lečilišnog turizma je i obezbeđivanje redovnih balneoloških analiza voda.
Svakako da bi u definisanju, izradi i realizaciji ovog koncepta pored niza drugih subjekata bili uključeni i stručnjaci iz zdravstva, poseno zdravstveni radnici borskog Doma zdravlja. Realizacijom ovog koncepta bilo bi omogućeno organizovano dovođenje pacijenata iz cele Srbije, a zašto ne i sa širih prostora.To bi omogućilo konstantnu popunu smeštajnih kapaciteta u samoj Banji, Banjskom polju, ali i na Borskom jezeru.
Sa druge strane, čitav prostor Banje neophodno je urediti kako bi dobio:
- kulturnu, manifestacionu i edukativnu funciju (izložbeni prostor Miloševog Konaka, Dvorca-letnjikovca i Amama, prostor za edukativne sadržaje i poslovne sastanke Izletnika, obnova zoo-vrta, iznalaženje rešenja da se zapušteni prostor okolo i sami bazeni stave u makar kakvu funciju, sasvim prihvatljiva nekadašnja ideja hidroponskog gajenja cveća i povrća, odnosno zdrave hrane, eksponati u prostoru (skulpture).
- funkciju za izletnički i rekreativni turizam (sanacijom kolektora za otpadne vode, uređenjem šumskih staza, javnih česmi, banjskog parka i svih zelenih površina, korita reka i okolnih potoka).
Značaj ovog prirodnog i kulturnog dobra je neprocenjiv, ne samo za opštinu Bor nego i državu Srbiju, da bi bio prepušten zubu vremena ili parcijalnim i nekompetentnim, nestručnim «zahvatima» sa bilo čije strane.
Ne ugrožavajući svojinska prava subjekata koji su vlasnici ili korisnici pojedinih resursa u Brestovačkoj banji, nameće se obaveza iznalaženja novog koncepta upravljanja Banjom, koji može i mora da obezbedi realizaciju i razvoj svih potencijalnih turističkih funkcija Banje, njeno dalje uređenje, razvoj i zaštitu.
Glavnu ulogu bi ovde morala imati lokalna samouprava sa svojim javnim ustanovama i preduzećima a uz pomoć i podršku nadležnih ministarstava, zavoda i drugih državnih institucija.
Moguća prilika da se o ovoj temi organizuje stručni okrugli sto je predstojeća manifestacija Dani Brestovačke banje, koju takođe treba unaprediti, osvežiti i reafirmisati, kako bi dala značajan doprinos u promociji i unapredđenju turističke ponude opštine i cele regije.
Umesto da deset lekovitih termomineralnih izvora temperature od 32-40 stepeni, izvanredne klimatske i ambijentalne karakteristike, postojeći i svakako neophodno izgrađeni novi objekti budu stavljeni u funkciju visokog banjskog i zdravstvenog turizma (dijagnostika, rehabilitacija, kineziterapija, medicinska kozmetika, lečenje, sportska medicina, tradicionalna medicina, alternativna medicina i dr.) skoro da imamo sliku koja je samo bleda sadašnjost daleko slavnije prošlosti.
Čini se, da je neophodno koliko sutra, otpočeti izradu koncepta razvoja zdravstvenog turizma, koji bi između ostalog mogao predvideti i definisati izmeštanje nekih medicinskih službi, medicinskih i dijagnostičkih aparata iz Bora u Brestovačku banju. Jedan od neophodnih uslova za razvoj banjskog lečilišnog turizma je i obezbeđivanje redovnih balneoloških analiza voda.
Svakako da bi u definisanju, izradi i realizaciji ovog koncepta pored niza drugih subjekata bili uključeni i stručnjaci iz zdravstva, poseno zdravstveni radnici borskog Doma zdravlja. Realizacijom ovog koncepta bilo bi omogućeno organizovano dovođenje pacijenata iz cele Srbije, a zašto ne i sa širih prostora.To bi omogućilo konstantnu popunu smeštajnih kapaciteta u samoj Banji, Banjskom polju, ali i na Borskom jezeru.
Sa druge strane, čitav prostor Banje neophodno je urediti kako bi dobio:
- kulturnu, manifestacionu i edukativnu funciju (izložbeni prostor Miloševog Konaka, Dvorca-letnjikovca i Amama, prostor za edukativne sadržaje i poslovne sastanke Izletnika, obnova zoo-vrta, iznalaženje rešenja da se zapušteni prostor okolo i sami bazeni stave u makar kakvu funciju, sasvim prihvatljiva nekadašnja ideja hidroponskog gajenja cveća i povrća, odnosno zdrave hrane, eksponati u prostoru (skulpture).
- funkciju za izletnički i rekreativni turizam (sanacijom kolektora za otpadne vode, uređenjem šumskih staza, javnih česmi, banjskog parka i svih zelenih površina, korita reka i okolnih potoka).
Značaj ovog prirodnog i kulturnog dobra je neprocenjiv, ne samo za opštinu Bor nego i državu Srbiju, da bi bio prepušten zubu vremena ili parcijalnim i nekompetentnim, nestručnim «zahvatima» sa bilo čije strane.
Ne ugrožavajući svojinska prava subjekata koji su vlasnici ili korisnici pojedinih resursa u Brestovačkoj banji, nameće se obaveza iznalaženja novog koncepta upravljanja Banjom, koji može i mora da obezbedi realizaciju i razvoj svih potencijalnih turističkih funkcija Banje, njeno dalje uređenje, razvoj i zaštitu.
Glavnu ulogu bi ovde morala imati lokalna samouprava sa svojim javnim ustanovama i preduzećima a uz pomoć i podršku nadležnih ministarstava, zavoda i drugih državnih institucija.
Moguća prilika da se o ovoj temi organizuje stručni okrugli sto je predstojeća manifestacija Dani Brestovačke banje, koju takođe treba unaprediti, osvežiti i reafirmisati, kako bi dala značajan doprinos u promociji i unapredđenju turističke ponude opštine i cele regije.
Tekst i foto: Bora Stanković
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
