BUDITE SREĆNI

LAVOVI U KAVEZU

Lavovi u kavezu

Lavica snena i naga, kavez joj ne smeta,

Leži i gleda u oči lavu, gospodaru sveta.

On prilazi, sav u muškoj grivi,

oči mu gore,

a neka dama gleda-

i plače od ljubomore!

***

„Ljubav je ratni pohod u kojem ratovanje počinje onda,

kada je osvajanje završeno.“

NOVI DAN

A NEW DAY IN YOUR LIFE - Anthony de Mello

„Sećate li se priče o orlu koji je ziveo medu kokošima?

Postoji i drugi završetak. Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti I konacno uspeo da poleti, da otpocne novi

život, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost.

„Naša sreća je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga što nam se dešava, vec od načina na koji

opažamo svet i suočavamo se sa njim.

Ako želimo da budemo srecni, možemo to biti odmah, jer je kljuc naše srece skriven u nama. Sve

prepreke na putu do srece sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu srecu

u svim godinama koje su prošle? Dozvolili ste da vas neko kontroliše, da vam nametne odredeni

nacin života.

Možemo okusiti život tek kada odbacimo strah da cemo bilo šta izgubiti, kada postanemo svesni

da nam ništa ne može biti oduzeto.

Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati želje, ocekivanja i manipulisati njima. Ono što ljudi nazivaju ljubav, najcešce je samo autointeres. Naucili su da porede ljubav sa vrlinom i da je žive na nacin koji je prihvatljiv za druge,

Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaša želja sukobi sa

željom voljene osobe ili biva odbacena. Šta se tada dešava? Da li dolazi do razocaranja?

Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo život kakav

stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogucnost da ih prihvatimo

bez straha.“

…

Duševni mir

Bila jednom dva monaha, koji su punih 40 godina živeli u istom manastiru a da se nijednom

nisu posvađali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: „Ne misliš li da bi trebalo bar

jednom da se posvađamo?" a ovaj je uzvratio: „Zašto da ne? Oko čega cemo se svađati?" „Mogli

bismo oko ovog hleba", predložio je prvi. „U redu, svađajmo se oko hleba. Kako se to radi?"

„Ovako", rekao je prvi monah. „Ovaj hleb je moj, šta ćeš sad?" „Zadrži ga", rekao je drugi monah.

Duševni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono što uništava taj mir je „ja",

naš ego. „Ovo pripada meni i ni sa kim ga neću deliti." Kada prevagne ovakav egoistički stav i

vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvrđe. To je najveći neprijatelj unutrašnjeg

mira i spokojstva: tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono što nas okružuje.

Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji po-seduju velike površine zemlje i novca izjavi: „Ni sa

kim necemo deliti naše bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: „Samo nas

naše blagostanje zanima; drugi nas uopšte ne interesuju". Kako očuvati mir u takvoj situaciji?

Okamenjena srca, okamenjene nacije. Ali pre nego što progovorimo o nacijama, govorićemo o

vama, o sebi.

Posmatrajte svoje srce. Mogli biste reći: „Život nam je ispunjen svađama i borbom!" Ali nema

mržnje, nema ozlojeđenosti. „Život nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u

vašoj svesti. „Život nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijom!" Ali nema

duševnog nemira, nema nervoze. Možete li ovo izjaviti kad je reč o vama? Ako možete, bićete

graditelji mira u ovom svetu. Širenje mira i duševnog spokojstva sama je suština i svrha molitve.

Kako se to postiže? Hoćemo li to pokušati? Da pokušamo sada i ovde?

Izvedimo najjednostavniju duhovnu vežbu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oči i uspostavite

kontakt sa svojim telom. Obratite pažnju na dodir odeće i ramena, na dodir odeće i leda. Šaka.

Osetite svoju šaku koja se na nešto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite težinu svoga tela, koja

pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome ležite. Stopala dodiruju obuću ili tle. Ponovite još

jednom: ramena, leđa, šaka, bokovi, stopala. Još jednom, polako: ramena, leđa, šaka, bokovi,

stopala. Sada lagano otvorite oči. Vežba je gotova.

Šta se dogodilo dok ste izvodili vežbu koju sam vam predložio? Da li ste se opustili ili vam je

porasla napetost? Većina ljudi doživljava opuštanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se to

desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost?

Obratite svu svoju pažnju na to. Postepeno, doći će do opuštanja. Ako

se vežba ponovi nekoliko puta, mnogi će možda i zadremati.

Da li ova vežba opuštanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije vežba opuštanja, ovo je vežba

pažnje. ,,U redu! Ali duševnog mira!?" Da, duševnog mira, čak i ako možda ne verujete. To je kao

da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi doživljaj, začudno viđenje stvarnosti.

…

Zamislite da posmatram zalazak sunca. Neki seljak mi priđe i pita me: "Šta gledaš? Kao da si opčinjen."

Ja mu odgovorim: „Opčinjen sam Lepotom!" Siroti čovek onda počne da dolazi svake večeri na to mesto, tražeći Lepotu, i pita se kud se sakrila. Vidi sunce, nebo, oblake, drveće. Ali

gde je Lepota? On ne shvata da Lepota nije jedna stvar. Lepota je način gledanja na stvari.

Pogledajte oko sebe. Zaista se nadam da će vam biti ukazana ova milost, jer će vas obuzeti

spokojstvo dok gledate, i utonućete u tišinu i mir. Tada ćete videti. Kako se kaže u jevanđelju po

Jovanu: „On je bio u svetu, i svet je radi Njega stvoren, ali svet Ga nije prepoznao". Ako pravilno

gledate, možda ga prepoznate. Nadam se da ćete, gledajući ples, videti i onog ko igra.

…

Ako hocete da čujete zvuk zvona, osluškujte šum mora. Ako hoćete da vidite onog koji igra,

gledajte ples. Gledajte, slušajte, hranite nadu da će vam jednog dana biti podareno da vidite i

spoznate, svojim unutrašnjim bićem.

Misticka fantazija

Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosađivali, tražeći od Njega sve i svašta.

Zato je rešio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: „Gde da se

sakrijem? Koje je najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: „Na vrh najviše planine na svetu",

drugi: „Na dno okeana, tamo te niko neće pronaci", treci: „Najbolje da se sakriješ na tamnu

stranu Meseca; to je najbolje mesto, ko bi te tu pronašao?" Na kraju, Bog se obratio svom

najpametnijem anđelu sa istim pitanjem: „Gde da se sakrijem?"

Anđeo se nasmešio i odgovorio mu: „Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne

zalaze".

ANTONI DE MELO

ДУБОКА РАНА - ИЛИ ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА

 Могу ли напуштени Површински коп на ободу града и поједини делови РТБ- Бор постати предмет интересовања туриста?
Последице вишедеценијског ископавања на површини и у утроби земље зарад експлоатације рудних богатстава су видљиве, импозантне и присутне.
То је учињено, тренутно неотклоњиво и представља „неприлику“, посматрано из многих углова.
Суочени са тим чињеницама, имамо право и обавезу да покушамо, да бар нешто учинимо на реализацији идеје да пронађемо начин да исцрпљени коп, напуштена рударска инфраструктура, индустријски и грађевински објекти постану туристичка вредност и наставе да живе као такви.
Имајући у виду да се туристичка тражња све више усмерава ка специјализованој туристичкој понуди, довољно примамљивој, авантуристички -до границе шокантног усмереној, даје за право да се што пре направи одговарајућа понуда.
Доживљај на путовању или приликом боравка на одређеном месту постаје средишна тачка- мотив путовања.
Импозантне димензије, физичке карактеристике, локација и доступност борског копа пружају многе могућности за реализацију напред изнете идеје.
Свакако, било би неопходно направити озбиљну и могућу стратегију развоја, поставити конкретне циљеве, извршити компарацију са сличним примерима у свету, урадити стручне анализе постојећег стања борског копа и пратећих објеката, инвентаризацију делова комплекса РТБ-а, које би, након испитивања њихове потенцијалне туристичке искористљивости и могућности ангажовања у туристичке сврхе, припремили и као атрактиван производ укључили у туристичку понуду.
За почетак, без много улагања , неопходно је уредити један до два видиковца за панорамско разгледање Копа и индустријског комплекса РТБ-а.
Ово би подразумевало одговарајући паркинг простор, заштитне ограде, табле са занимљивим информацијама и скицама које се тичу историјата и физичких карактеристика копа, рударске механизације и опреме која је коришћена приликом експлоатације руде и сл.
Следеће је, стварање могућности, развој и реализација неких видова екстремних спортско-рекреативних активности на локацији копа, вожња пругом ради обиласка и разгледања најатрактивнијих погона који нису у функцији, отварање ресторана у којем би се служили храна и пиће по менију и на начин како је то „некада било“, изградња тематских паркова...
Хоћемо ли од „неприлике да направимо прилику”- ма како то у овом тренутку некоме футуристички изгледало?

BOJE NEBA...

PRIKAZ STVARALAŠTVA LJUBIŠE MILENKOVIĆA

PRIKAZ STVARALAŠTVA LJUBIŠE MILENKOVIĆA

“Umetnik je onaj čije stvaralaštvo nezavisno od stepena obrazovanja zaslužuje pažnju”
Bratislav Ljubišić


U Galeriji „Bakar“ u Boru, 17.novembra, otvorena je multimedijalna izložba Ljubiše Milenkovića, borskog slikara i vajara. Slaveći 20 godina umetničkog stvaralaštva Milenković je izložio ulja na platnu, lesonitu i staklu, crteže, skulpture od bronze, gline, patinirane gline kao i dela primenjenog stvaralaštva. Sudeći po ovoj izložbi, Ljubiša se vraća likovnom prikazu starog Bora koji dominira na njegovim slikama.
Ovaj svestrani umetnik, u likovni život se uključio 1988. godine. Od 1995 godine je organizator i rukovodilac radionice umetničkog liva u sklopu Prerade metala TIR Bor. Svoj raznovrstan stvaralački opus prikazivao je ljubiteljima umetnosti na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama.
Kao član likovnog udruženja „Vane Živadinović Bor“, 12 puta je izlagao na godišnjim žiriranim izložbama u Boru i dva puta na Majskom salonu. Imao je sedam samostalnih izložbi, učesnik je više umetničkih kolonija i dugogodišnji saradnik pisaca i pesnika. Ilustrovao je mnoge naslovne strane knjiga, radio karikature, ambleme, a posebno neguje primenjenu umetnost. Uradio je vodoskok na Borskom jezeru, mnoge slivnike na česmama od kojih se izdvaja česma u manastiru Presvete Bogorodice u Sićevu. Dobitnik je više nagrada i diploma a najznačajnija je Zlatna plaketa za skulpturu „Bik“ koju je dobio na Republičkoj smotri likovnog stvaralaštva amatera Srbije u Beogradu 1999. godine.
Izložbu, koju će posetioci moći da vide narednih mesec dana, otvorila je Slađana Đurđekanović Mirić, direktor Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru.

Песма недеље

Ово су твоје песме.
Не питај како сам сазнао шта мислиш.
Можда сам понекад био: ти,
Можда си и ти помало био: ја.
Можда смо заједно били цео свет.


СЕНКА

Због свега што смо најлепше хтели
хоћу да уз мене ноћас кренеш.

Ма били светови црни,
или бели
ма били путеви хладни,
или врели,немој да жалиш ако свенеш.

Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.

Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол
и смех да пијеш
и да не желиш да се вратиш.

Да са мном
испод црног неба
пронађеш хлеба комадић бели,
пронађеш сунца комадић врели,
пронађеш живота комадић зрели.

Или цркнеш
ако црћи треба
због свега што смо најлепше хтели.

Мирослав Антић

Zanima me

Dan Posle

Dan posle kiše...