Песма недеље

Ово су твоје песме.
Не питај како сам сазнао шта мислиш.
Можда сам понекад био: ти,
Можда си и ти помало био: ја.
Можда смо заједно били цео свет.


СЕНКА

Због свега што смо најлепше хтели
хоћу да уз мене ноћас кренеш.

Ма били светови црни,
или бели
ма били путеви хладни,
или врели,немој да жалиш ако свенеш.

Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.

Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол
и смех да пијеш
и да не желиш да се вратиш.

Да са мном
испод црног неба
пронађеш хлеба комадић бели,
пронађеш сунца комадић врели,
пронађеш живота комадић зрели.

Или цркнеш
ако црћи треба
због свега што смо најлепше хтели.

Мирослав Антић