MOJE VREME U MAGLAMA VLASINSKOG JEZERA...

TAMOiOVDE______________________________________________
Do Vlasinskog jezera možete stići preko Surdulice (moja varijanta), Vlasotinca i Crne Trave (najbrža varijanta) i skretanjem kod Predejana preko Čemernika (avanturistička- džip varijanta).

Prijatno sam iznenađen Surdulicom. Krasno mesto u pitomoj kotlini na jugu Srbije. Hrana u hotelu izvrsna a osoblje južnjački srdačno. Put ka Vlasinskom jezeru- za naše prilike jako dobar.

Izmaglica iz kotline,  na putu ka jezeru, postepeno se  „zgušnjavala“. Pramenovi magle su  predele činili još fascinantnijim a po dolasku na samo jezero, bila je to već- teška magla. Kod mesta Vlasina Okruglica-raskrsnica. Glavni put vodi za Bosilegrad. Uz dosta napora i malo sreće, skretanjem levo, ipak nalazim hotel. Lepo zdanje na par stotina metara od obale. Topla i prisna atmosfera. Prijatno veče. Nadam se -jutro će promeniti sve. Ali nije. Nije oteralo maglu- sada je samo  proređena, srebrnasta i „paperjasta“.

Vlasinsko jezero. U prostranoj kotlini, podno planinskih vrhova  Čemernika (1638 m), Gramade (1719 m) i Vardenika (1876 m) na nadmorskoj visini od 1.213 metara, u prostoru negdašnjeg Vlasinskog blata(tresave), izgradnjom brane (1946. do 1949.godine) nastalo je najveće veštačko jezero u Srbiji. Pri normalnom vodostaju zahvata   površinu od oko 16 kvadratnih kilometara. Jezero svojom vodom prvog kvaliteta  napajaju Vlasina, Strvna, Čemernica, Jerma,Vrla, Ljubotenska, Lisinska i Božička reka. Dubina jezera dostiže preko 35 metara.

Uz priobalni pejzažni  kolorit i sivo-plave do tamno plave boje vode jezera, kompozicija slike predela je jedinstvena.

Ono što posebno pozicionira Vlasinsko Jezero i čini ga jedinstvenim su tresetna plutajuća ostrva(galije). Ovaj jedinstven prirodni fenomen,  postao je zaštitni znak jezera. Naime, prilikom podizanja nivoa vode, ova ostrva, koja su od tresta, odignuta sa dna, plutaju po površini vode jezera i zavisno od intenziteta i pravca vazdušnjih strujanja „plivaju“ do obala.Uzduž i popreko.

Vlasinsko jezero ne predstavlja samo prirodnu i turističku atrakciju.

To je i veoma značajan hidroenegetski potencijal Srbije. Hidroenergetski sistem "Vlasina" koji počinje da se gradi 1946. godine, podizanjem brane (dužine 24o i visine 34,5 metara) ne samo da je ukrotio vodenu masu, nego je istu pretvorio u značajan resurs za dobijanje  električne energije. Raspoređene stepenasto sa padom koji iznosi oko 885 metara, nanizane su 4 hidroelektrane : „Vrla I, II, III i IV“.

Sa turističkog, rekreativnog i odmorišnog aspekta ova destinacija zaslužuje izuzetnu pažnju.

Leti, zimi, u proleće ili jesen boravak, odmor, rekreacija ili neka druga aktivnost, sigurno će pogodovati vašem organizmu. Garantujem. Makar i magla bila. Inače u ovim predelima leta su kratka, suva i sveža a zime hladne i snežne.

Smejtajni kapaciteti su dovoljni i kvalitetni.

U zavisnosti od godišnjeg doba, vremenskih prilika i u čijem ste društvu, ovde možete, šeteti, voziti biciklo, fotografisati, plivati, jedriličariti, voziti se čamcem, pecati, sankati se, skijati, sedeti pored kamina uz čašu vina, ljuljuškati se u „mehur sobi“, izjavljivati, iskazivati, pisati - bilo šta...

Vlasinsko jezero. Makar i magla bila- da.

 
Tekst & foto: Bora Stanković