TI KOJA IMAŠ NEVINIJE RUKE OD MOJIH

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.

Ja ne dočekah naljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenoj crnoj šumi.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice dok na njega budu
silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!

Vesna Parun

MOJE VREME NA MOSTU LJUBAVI

 

Ako niste baš sigurni u ljubav njenu ili njegovu-zaključajte je. Mislim ljubav, ne biće. Lancem i katancem.

Zato put pod noge pa pravo u Vrnjačku banju, na Most Ljubavi. Može sami a može i sa predmetnim bićem. Na nekoj od tezgi kupite katančić, katanac ili katančinu, zavisno od stanja vaše “trenutno smanjene neuračunljivosti”. I lanac, obavezno. Potom ključ u ruke, zamislite sliku voljenog vam bića, provucite  lanac i dooobro zaljučajte katanac na ogradu mosta. Jedan ključ u reku, jedan kod sebe, pa pravo nazad u naručje voljenog bića.

Ne čineći više ništa, prepuštite se čarima i čarolijama “utamničenih” osećanja i ljubavnih uvećanja.

Nema tu više upada sa strane, “ćoraka”, sumnjivih “P i SMS”, nikakvih ciklusa, alergija, facebukova, vajkanja tipa “ih lele što se ne ubih ispod one kruške, kad si (s)pala na tuđe grudi muške…”, glavobolja, grudobolja i drugih nevolja. Ne mogu tu ništa ni Džoni ni Anželina.Ni Rubi, ni ovaj bre… Šaherezadin.

Jok - dok je ključ u sigurnom a katanac na m(E)ostu.

P.S.

Ako kojim slučajem, tako i toliko voljeni počnete da ne shvatate ili osećate intenzitet i veličinu iskazane i dokazane vam ljubavi, opet- pravo na Most. Otključajte katanac.Oslobodite ljubav.

Ukoliko ova jedno ili dvosmerno procesna radnja, needaj bože ne uspe, a baš vam je stalo, dojavite. Ima još nade – Šarganska osmica ili još dalje - Karlov most.

Sve za ljubav!

Tekst i foto: Bora Stanković

BEŽIMO U MRAK

MOJE VREME U MUZEJU NIKOLE TESLE

Beograd. Krunska br. 51.

Ovde u rezidencijalnoj vili, koja je sagrađena 1929. godine, po projektu znamenitog srpskog arhitekte Dragiše Brašovana, nalazi se jedinstvena naučna i kulturna institucija u svetu- muzej Nikole Tesle.

Osnovan je 5.decembra 1952.godine i u celini je posvećen genijalnom naučniku i pronalazaču, koji je čovečanstvu podario veliki broj značajnih pronalazaka i otkrića.

Muzejska građa stigla je u Beograd prema odluci američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak, Sava Kosanović. Po Teslinoj želji, gospodin Sava Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.

Danas je to institucija u kojoj se nalazi najveća svetska zbirka dokumenata o Teslinom životu i radu,

 Muzejsku kolekciju čini devet zbirki.

 Registrovano je preko: 160.000 originalnih dokumenata, 2000 knjiga i časopisa, 1200 istorijsko-tehničkih eksponata, 1500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uredjaja i 1000 planova i crteža.

 U kolekciji su sačuvani originalni tehnički predmeti, lični predmeti Nikole Tesle, predmeti likovne i primenjene umetnosti iz zaostavštine i zbirka umetničkih slika i radova koji su poklonjeni muzeju.

Nikola Tesla, (10.7.1856 - 7.1.1943) genijalni naučnik srpskog porekla, najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije. Po njemu je jedinica međunarodnog SI sistema dobila naziv — mera za magnetnu indukciju "tesla". Tesla je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao "Teslin transformator", transformator bez jezgra, Teslina zavojnica, ili Teslin kalem. Tokom svoje karijere Tesla je patentirao oko 250 izuma u Americi i zemljama širom sveta.

Uostalom zašto bih dalje pisao ono što se opisati ne može.

Treba otići u Muzej. Obavezno.

Radnim danima od 10 do 18h, subotom i nedeljom od 10 do 13h.
Ponedeljkom je zatvoreno.

                                                       

                                                                                                                              

Tekst i foto: Bora Stanković

MOJE VREME NA SVETIONIKU SRBIJE- AVALSKOM TORNJU

Prvi put, kao osnovac sa neopisivom znatiželjom, oduševljenjem ali strahom popeo sam se na Avalski toranj.Dečji doživljaj koji nisam zaboravio.Kasnije, u godinama mojim zrelim, toranj sam doživljavao ne samo kao građevinsku atrakciju, kao simbol Avale i Beograda, bio je za mene-Svetionik Srbije.

A onda je došla godina bezumlja i srama.1999.

U noći (mrak, tama ?) 29.aprila, te, za čovečanstvo sramne godine, nečiji civilizovani prsti su pritisli neku dugmad, naciljavši pre toga, u telo tornja- ne bilo gde i ne slučajno.

Dva „civilizacijska i pametna“ projektila pogodila su noge- stubove gorostasa, simbole srpskog tonošca za sedenje.

Nestao je toranj u prahu i pepelu. Činilo se zanavek.

Deset godina nakon toga, često prolazeći autoputem pogled ka Avali bio je prazan.Kao da ni Avale bilo nije. Osećaj tuge, bola, gorčine i besa- istovremeno.

Ali, kao iz bajke, ove 2010.godine, srpski fenix, izrastao je iz pepela.

I evo me opet, 10.oktobra ove godine, na 193.metru visine, na vidikovcu novog tornja, arhitektonskog i građevinskog čuda, simbola snage, inata i civilizacijskog odgovora zemlje Srbije.

Sa skoro nekontrolisanim emocijama, vidim kao na dlanu  Beograd, Šumadiju, Vojvodinu...

A on- „svetionik i orjentir srpski“, vinuo se u plavetnilo neba, sa svojih 204,57 metara visine, onako vitak, uspravan, stamen, stojeći čvrsto na svojim nogama i kao da prkosno poručuje svojim ubicama:Ja opet uspravno stojim na istom mestu na kojem ste me mučki ubili i sahranili.

Ako potisnem emocije, neophodno je prezentovati i sledeće činjenice.

Prvi, prethodni, srušeni toranj na Aval, građen je od 1961.do 1964.godine.Kada je gradnja završena, sa svojih 202,8 metara bila je to najviša građevinska struktura na Balkanu.U rad je pušten 1965.godine.

Arhitekte Uglješa Bogunović, Slobodan Janjić i konstruktor akademik Milan Krstić, osmislili su i realizovali građevinsko remek delo. Bio je to jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednostranični trougao, već pominjanog simbola srpskog-tronošca.

Ugrađeno je 4.000 tona armiranog betona.Samo antenski stub montiran na vrhu tornja visine preko 60 metara bio je težak 25 tona!

Pri naletima košave „telo“ tornja povijalo se do jenog metra, a mogao je da odoli zemljotesu do 9 stepeni Merkalijeve skale.

Voljom, upornošću i ljubavlju institucija, pojedinaca i građana Srbije, gradnja „novog tornja“ završena je 2009.godine a na radost svih nas (nadam se) u rad je pušten ove 2010.g.

Trebaju li vam koordinate ili putokaz za Svetionik srpski?

Siguran sam - ne.

Tekst i foto: Bora Stanković

ULAZAK U HAREM

KATARINA TOMIĆ I DRUGARI - 4. U EVROPI

 Na 25. FIA evropskom takmičenju u poznavanju saobraćaja održanog  u Skoplju od 24.do 27. septembra 2010. godine, ekipa Srbije u konkurenciji 22 evropske ekipe osvojila je zaista sjajno 4.mesto sa osvojenih 591 poena.
Našu ekipu činili su takmičari : Katarina Tomić, O.Š. „Đura Jakšić“- Krivelj ( Bor), Marko Petrović, O.Š. „ Ivan Goran Kovačić - Niška Banja, Nevena Lukić, O.Š. „Vuk Karadžić“- Požarevac,  Lazar Stevanović, O.Š. „Boško Đuričić“- Jagodina i treneri, profesorka Jasmina Vidojević iz O.Š. „Vuk Karadžić“ iz Požarevca i profesor Nenad Jović iz O.Š. „ Ivan Goran Kovačić“ iz Niške Banje.

Ove devojčice i dečaci bili su najuspešniji na finalnom državnom takmičenju „Šta znaš o saobraćaju“ koje je održano krajem maja ove godine u Niškoj Banji. Reprezentativci Srbije pokazali su svoja znanja i veštine takmičeći se u sportskoj areni  „ Boris Trajkovski“ na osam stanica – dva teorijska testa, četiri stanice praktične vožnje na poligonu i dve fakultativne discipline.
Ove godine prvo mesto osvojila je ekipa Rusije, drugo domaća ekipa Makedonije, a treće predstavnici Letonije. Sledeće godine FIA evropsko takmičenje održaće  se u Parizu od 16. do 19. septembra.
Da podsetim samo ko je reprezentativka Katarina- Kaća Tomić.To je ona dvanaestogodišnjakinja iz Krivelja, koja voli bicikl i „Orbit žvake”. I balet. I folklor. I glumu.

I da podsetim samo i savest naše zajednice - lokalne. Šta smo mogli, a nismo učinili da pomognemo da se Kaća popne i na pobedničko postolje?

Četvrto mesto u Evropi! Malo li je.

Tekst: Bora Stanković
Foto: arhiva Katarine Tomić

MOJE VREME U SIROGOJNU

 Sirogojno  se skriva u predivnim predelima zlatiborskim. Krivudavim asfaltnim putem posle skretanja desno sa puta Užice – Zlatibor, kod mesta  Ljubiš, nakon četrdesetak minuta vožnje stigao sam u centar sela. Parking širok, okolo prodavnice, kafići, tezge sa izloženim suvenirima i čuvenim džemperima od vune ovaca sa Zlatibora. Na malom uzvišenju  dominira crkva sv. Petra i Pavla.

Od centra levo, krećući se šljunkovitom stazom nakon stotinak metara dolazim do ulazne kapije Muzeja na otvorenom „Staro selo“. U predivno uređenom ambijentalnom prostoru smešteno je 40 objekata različitih namena, prikupljenih sa čitavog prostora Zlatibora, sa ciljem da se zaštite i sačuvaju a posetiocima prikaže način i kultura življenja predaka na ovim prostorima. Objekti su svrstani u 2 kategorije:
Muzeološku postavku čine:kuća, zgrada- kačar, mlekar, pekara, ambar, kačara, mišana, staja, kovačnica, kućer, pojilo, staja… a objekti nove namene su: stolarska i obrazovna radionica, dvorana, letnja pozornica, prodavnica, krčma, konaci….

Nakon obilaska Starog sela izazvan lepotom i asortimanom, svratio sam na jedan od štandova sa čuvenim džemperima iz Sirogojna.
Ljubazna pletilja zlatnih ruku ponudila me kafom i odabrala  jedan po mojoj meri.

Tekst i foto : Bora Stanković

Preuzeto sa VIABALKANS.COM

VOLELA ME NIJE NI JEDNA

IZVORSKA VODA IZ FLAŠE by TOŠO

Između Sirogojna i Rožanstva, u udolini pored puta, nalazi se ova zanimljiva česma.
Doduše, u vreme mog nailaska „flaša je bila prazna“, te nisam mogao da probam kvalitet "flaširane" izvorske vode.
Bilo, kako bilo, priznanje maštovitom autoru i graditelju.

Tekst i foto: Bora Stanković

MOJE VREME - LEPOTA STIHOVA

MOLITVA

Poslušaj me, Bože, veliki gospodine,                         
ako me još nekad budeš napravio,
molim ti se, udesi mi da ne budem
ni milicajac,
ni car,
ni Ciganin.

Pretvori me u jedno veliko drvo.
Sto godina tako da rastem
i da me onda poseku.

Naćve od mene da naprave.

Sto godina u meni testo da mese.
Od leba sav da se raspadnem.

M.Antić

MOJE VREME U TRŠIĆU

Na otvorenoj pozornici Saborišta u Tršiću, 19.septembra ( nedelja) održana je završna svečanost ovogodišnjeg 76. po redu Vukovog sabora. Ova najstarija, najznačajnija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji  tradicionalno se održava u čast reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića. Od 1933.godine kada je prvi put organizovan, Sabor nije održan samo 1941.i 1944.godine.U prethodnih sedam dana koliko je Sabor trajao priređeno  je 15 raznovrsnih sadržaja u Beogradu, Loznici i Tršiću. Organizator Vukovog sabora je Centar za kulturu "Vuk Karadžić" iz Loznice, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i grad Loznica.

 

                                                                                                                 
Tekst i foto:Bora Stanković

PESMA NEDELJE

GRAĐANI, NE U REKU - PRAVAC SORTIČAVO!

Opština Knjaževac, selo Donja Kamenica

Tekst i foto: Bora Stanković

TRAGOM “PUTOKAZA”

Foto: B.F

U čudesnoj Srbiji evo nam još jednog “projekta vrednog pažnje”.
Ne, nije u Banjskom polju.Tamo bejahu Putokazi. Oni su nas i odveli u novu „zonu”.
Opština Knjaževac, selo Gornja Kamenica. U samom centru sela odavno podignuta spomen česma. Da podseća i žedne napoji.

A onda, kad je već tu, zašto ne bi bila “multifunkcionalna”, verovatno se zapitao još jedan maštovit idejni projektant, zasukao rukave i “aplicirao”. Potom je pobednik na tenderu - izvođač  radova, na spomenik nadogradio banderu. Na vrhu bandere, električni vod , na vod priključak, na priključak - naravno sijalica.
Rezultat projekta impresivan: osvetljen krajolik, hladna voda, svež vazduh sa Stare planine...
Ne mora se voda piti samo „po mesecu”.
A spomenik  i njegova zaštita?

Tekst: Bora Stanković

LEPOTA PUTOVANJA

DRUŠTVO „SOKO“ BOR, U SUBOTU 11. SEPTEMBRA 2010. GODINE, ORGANIZUJE JEDNODNEVNI IZLET DO BABINOG  ZUBA – STARA  PLANINA.

POLAZAK  AUTOBUSA U 07:00 SATI SA PLATOA DOMA KULTURE.

CENA PREVOZA – 530,00 dinara.

INFORMACIJE I REZERVACIJE:  062 14 15 831 / Ljubiša Radivojević – starešina /

 

Foto arhiva: Bora Stanković

PUTOKAZI „MADE IN BANJSKO POLJE“

Kako bi najbrže i najbezbednije pristigli onamo kuda se zaputimo, neophodno je da budno  pratimo putokaze.

Neretko se desi da oni, putokazi, ne budu tamo gde bi morali biti, da su pogrešno postavljeni ili protumačeni. Ili  ne obratimo neophodnu pažnju. Neminovna posledica  je da smo zalutali: u prostoru, vremenu ili životu.

To  shvatimo  odmah, kasnije ili nikad.

Ponekad i uspemo da se vratimo na pravi put.

Ove činjenice su očigledno bile dovoljan motiv nepoznatom idejnom tvorcu, finansijeru i izvodjaču radova, koji se potrudio da u naselju Banjsko polje na raskrsnici „Trg Barak Obama“,  olakša putnicima namernicima.

Na dva betonska elektro-stuba, sa obe strane kolovoza, instalirao je dvadesetak tabli, na kojima pored naziva mesta ili grada, stoji i podatak o geografskoj udaljenosti istog.

Pa izvolite: Vatikan, Bejrut, Moskva, Jerisalim, Hag, E=mc2... ili možda Zona sumraka. Pešice, biciklom, automobilom, na konju ili magarcu...

Koliko se putnika namernika koristilo informacijama sa ovih pokazivača pravaca nije mi poznato, ali sudeći po trenutnoj situaciji najveći broj prispeo je čini se - u područje „Zona Sumraka“.Kako bi najbrže i najbezbednije pristigli onamo kuda se zaputimo, neophodno je da budno  pratimo putokaze.

Neretko se desi da oni, putokazi, ne budu tamo gde bi morali biti, da su pogrešno postavljeni ili protumačeni. Ili  ne obratimo neophodnu pažnju. Neminovna posledica  je da smo zalutali: u prostoru, vremenu ili životu.

To  shvatimo  odmah, kasnije ili nikad.

Ponekad i uspemo da se vratimo na pravi put.

             








               Tekst i foto: Bora Stanković

IMA NEŠTO U SEDENJU U JEDNOJ SOBI

"Šta će ljudima ovoliki stan, treba da budemo zajedno, a ne da se tu otuđujemo u tim sobama."

Zoran Radmilović

 Ima nešto u sedenju u jednoj sobi.

HIMNA BLOGA "MOJE VREME" - ZA KOJI ŽIVOT TREBA DA SE RODIM

MOJE VREME - STIHOVI NEDELJE

Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.

Nevolja je u tome što ne znam da prepoznam
Gde sam udešen tako neverovatno nesrećno
Da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnost
I svemu pristajem da sam posuda,
Da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
Da sam ikona koju varaju da je boja
Da sam boja kojoj pretskazuju da je smisao,
I da sam smisao koji, na kraju ne zna šta je.

Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
Što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?

Ako te uprlja blato i otruje gorčina
Oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je:da udavi.
A vatre : da sagori sve što joj je u zagraljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš,
I zato, sve što ti je strano posmatraj

Blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.

M.Antić