PROGRAM Manifestacije „Dani Brestovačke banje“

07:00 Okupljanje učesnika, podela mesta za takmičare i izlagače
08:00 Početak manifestacije „Zlatne ruke“ – priprema tradicionalnih jela
09:00 Najava voditelja celokupnog programa, a zatim svake pojedinačne tačke
09:05 Otvaranje izložbe suvenira
09:15 Otvaranje tematske Likovne kolonije
09:45 Otvaranje izložbe u Miloševom Konaku
10:00 Prezentacija turističkih potencijala opštine Bor
11:00 Fakultativni izlet do Lazareve pećine
12:00 Svečano otvaranje manifestacije „ Dani Brestovačke banje “,
Pozdravna reč predstavnika opštine Bor
12:05 – 13:00 Inscenacija dolaska Aleksandra Karađorđevića
i starogradski program Kud „BOR“
13:00 – 14:00 Nastup seoskih kulturno umetničkih društava
14:00-14:30 Proglašenje pobednika i dodela nagrada u kategorijama: najbolji suvenir, stari zanati, priprema tradicionalnog jela
14:30-15:00 Nastavak programa seoskih kulturno umetničkih društava
15:00-15:45 Dečja predstava – Pan teatar Beograd
15:45-16:30 Starogradska muzika
16:30-17:00 Etno grupa „Marinike“
17 :00.19:00 Rok bend "Phobia"
20:30 Preobraženjska vatra uz nastup etno grupe „Marinike“
19:30-22:00 Nastup Bojana Čukića – „Urban bend“

„DANI BRESTOVAČKE BANJE“

Na prvom sastanku organizacionog odbora 11. avgusta, kojim je presedavao Dragan Žikić, predsednik SO Bor, dogovoreno je da ovogodišnja manifestacija  „Dani Brestovačke banje“ bude održana 21.i 22.avgusta.

Prisutni predstavnici Javnih preduzeća i ustanova na ovom sastanku dobili su i prihvatili konkretna zaduženja koja treba što pre realizovati kakao bi i ove godine najznačajnija borska kulturno turistička manifestacija bila uspešno pripremljena i realizovana. D.O „Brestovačka banja“ – „Srpska kruna“, inspekcijske službe i javna preduzeća pobrinuće se u okviru svojih nadležnosti da prostor  Brestovačke banje, na kojem će se manifestacija održati, bude što bolje uređen. Predstavnik MUP – a je objasnio proceduru prijave događaja kod ovog nadležnog organa i obećao punu saradnju sa organizatorima manifestacije kako to nalažu propisi pre svega u održavanju javnog reda i mira i regulaciji saobraćaja. Medijsku prezentaciju i praćenje ove manifestacije povereno je „ŠRIF“ –u Bor.

Kako se moglo čuti bogatstvo  i kvalitet programa manifestacije biće u skladu sa trenutnom finansijskom situacijom.

Za programske sadržaje zaduženi su pre svega Centar za kulturu, koji će organizovati kulturno umetničke sadržaje, od kojih izdvajamo:

Inscenaciju dolaska Aleksandra Karađorđevića,  predstavu za decu – Pan teatra iz  Beograda, nastup Etno grupe „Marinike“, paljenje Preobraženjske vatre, nastupe Kulturno umetničkih društava, „Urban bend“...

Turistička organizacija biće nadležna za programsku celinu „Zlatne ruke“, takmičarskog karaktera, u okviru koje će biti organizovana  priprema i izlaganje tradicionalnih jela, izložba suvenira i rukotvorina i predmeta starih zanata. Za sve zainteresovane biće organizovana poseta turističkog lokaliteta  Lazareva pećina po promotivnoj ceni ulaznica od 150 dinara.

Muzej rudarstva i metalurgije otvoriće izložbu u Miloševom Konaku, a Udrženje „Vane Živadinović-Bor“ organizovaće već tradicionalnu tematsku likovnu koloniju borskih slikara.

Svi zainteresovani za učešće u programskoj celini „Zlatne ruke“ mogu se prijaviti lično u Turističkoj organizaciji Bor, najkasnije do 18. avgusta.

Bez obzira na relativno kratak rok za sve pripreme i organizaciju, nema sumnje da će ova manifestacija i ove godine biti uspešno organizovana i da će privući veliki broj posetilaca.

Tekst i foto: Bora Stanković 

KO ZNA

METALLICA

SELA SRBIJE

U organizaciji Kulturno prosvetne zajednice Srbije, početkom oktobra u selu Bošnjane kod Varvarina održaće se 35.smotra „Takmičenja sela Srbije“.

S obzirom da prošle godine iz finansijskih razloga ova smotra nije održana, ove godine takmičiće se šest sela iz Srbije, kao predstavnici svojih regiona.
Našu opštinu i borski region će predstaviti selo Krivelj, prošlogodišnji pobednik takmičenja na nivou borskog regiona.
Podsećanja radi Krivelj je ujedno i pobednik prošlogodišnje smotre „Susreti sela opštine Bor“.
Šarbanovac, kao ovogodišnji pobednik „Susreti sela opštine Bor“, nije za sada siguran učesnik završne smotre, zbog nedostatka sredstava. Kako su rekli odgovorni iz  Centra za kulturu Bor, ovo selo će  biti delegirano sledeće godine ili možda i ove ukoliko budu obezbeđena sredstva.
Bio je to povod, da nedavno u Krivelju i Šarbanovcu borave članovi republičke komisije, kako bi se na licu mesta upoznali sa trenutnim stanjem u ovim selima.
Predmet interesovanja komisije bili su pre svega stanje infrastrukture sela, poljoprivredna proizvodnja, uzorna poljoprivredna gazdinstva,turizam na selu, obrazovni sistem, kultura, sport,ekologija...
Kriveljani su sa ponosom predstavili svoju Osnovnu školu “Đura Jakšić“, KUD „ Krivelj“, Pčelarsko udruženje „Krivelj“,impresivni površinski kop „Veliki Krivelj“, domaćinstva Dragomira Jankucića, Petra Karajmanovića i Dragomira Živkovića.
Kakve utiske i impresije su poneli članovi komisije doznaćemo početkom oktobra meseca.

Tekst i foto: Bora Stanković

NIKOLA LEŽAIĆ OSVOJIO „SRCE SARAJEVA“

Film „Tilva Roš“ autora Nikole Ležaića, proglašen je najboljim filmom na 16.Sarajevo Film festivalu.
Naime, “Tilva Roš“ je osvojio dve nagrade „Srce Sarajeva“: pored toga što  je poneo titulu  najboljeg igranog filma na festivalu, za najboljeg glumca na festivalu proglašen je jedan od glavnih  protagonista ovog filma, glumac Marko Todorović.
Osvajanje ovih nagrada veliki je uspeh našeg mladog scenariste i reditelja,koji je svojim prvim ostvarenjem osvojio  tako značajna priznanja.
Pored osvojenih priznanja, najbolji film festivala nagrađen je i novčanom nagradom od 25.000 eura.
Nikola Ležaić, koji je inače „borske gore list“, nagrađeni film snimao je u Boru.
Da podsetimo, film je priča o borskim skejterima, drama o odrastanju u rudarskom Boru, odslikana kroz socijalna previranja u jednoj provincijskoj sredini.

Tekst: Bora Stanković

NAJTEŽE JE VLADATI SRCEM

"PRETPOSTAVKA JE MAJKA SVIH ZAJEBA"

"NI ŠTALA NAJVEĆEGA RANGA OD OBIČNE RAGE NE PRAVI MUSTANGA"

PUTOKAZI

Turistički cvet - dobitnici 2009.

Vrnjačka banja

Brankovina

Predah ispred Tronoše

Vrujci - vodenica

Ispred valjevske gimnazije

Pogled sa Petrovaradina

Petrovaradinska tvrđava

Palić

Novi Sad - Ljubimci

Muzej Nikola Tesla

Manastir Vraćevšnica

Let u nebo

Zlatibor

JA NISAM TVOJ, MENE MESTO NE DRŽI

Skitam ja  -  Stol

Pored Crnice

Na krovu crnovrškog Jelena

Na obodu kriveljskog kopa

KUPANJE BRESTOVAČKE BANJE

U čast manifestacije „Dani Brestovačke banje“

Turističke, kulturne,sportske, sajamske i druge manifestacije predstavljaju vrlo važan potencijal za razvoj turizma određene regije,opštine ili turističkog mesta.One daju različite  i mnogobrojne mogućnosti lokalnim zajednicama da prikažu, očuvaju, unaprede i valorizuju svoje potencijale u različitim oblastima, počev od istorijskog, kulturnog, etno i gastronomskog nasleđa do turističkih i ekonomskih potencijala.
Pružaju priliku da se podstakne saradnja između privatnog i javnog sektora, da se očuva ili unapredi među-etnička saradnja, da se , kako pojedinci, razna udruženja građana, mala i srednja preduzeća,tako i velike kompanije uključe na način koji će, kako njima tako i lokalnoj zajednici pomoći u ekonomskom razvoju.
Sa druge strane manifestacije predstavljaju svojevrsnu atrakciju za lokalne posetioce a posebno za turiste što opet doprinosi podsticaju interesovanja za određeni turistički lokalitet, mesto,opštinu i čitavu regiju.
Sve ovo važi i za manifestaciju „Dani Brestovačke banje“, koja je tradicionalna i najznačajnija kulturno-turistička manifestacija u opštini Bor. Tradicionalno se održava u Brestovačkoj banji, trećeg vikenda u mesecu avgustu.
Ako se složimo oko konstatacije, da je ona je izuzetno značajna, valjalo bi uložiti priličan napor da bude uspešno organizovana i održana. A da bi to bilo tako, neophodno je blagovremeno preduzeti obavezne- neophodne i ključne korake .u planiranju organizacije i realizacije manifestacije.

A oni su po pravilu sledeći:
Planiranje manifestacije koje podrazumeva: postaviti ciljeve (šta uraditi, kako i ko će to uraditi, ko će od toga imati koristi), izraditi koncept kao osnovu za raznovrsne aktivnosti, odrediti pravi trenutak za održavanje manifestacije,tačan datum,održavanja i vreme trajanja.

Organizacionu strukturu manifestacije :odrediti organizacioni odbor i predsednika  organizacionog odbora, subjekte koji će biti organizatori i suorganizatori manifestacije, subjekte koji će biti logistička podrška  pre , za vreme i posle održavanja manifestacije.
Programsku šemu manifestacije sa definisanim programskim celinama , mestima gde će biti održani ili izvedeni, vremenskim trajanjem, nazivima,imenima izvođača, brojem učesnika i slično.
Način finansiranja manifestacije ( visina ukupnog budžeta i visinu budžetskih sredstava, sredstava privrednih subjekata, donatorska i sredstva sponzora ),
Način i uslovi korišćenja prostora,kako celokupnog na kojem se  manifestacija odvija ,tako i manjih prostorni celina na kojima se odvijaju dešavanja. Primera radi,striktno definisati uslove korišćenja prostora ili štandova kako za izlagačke,promotivne ili komercijalne aktivnosti,definisati mesta za parkiranje motornih vozila.
Koncept i način stvaranja bezbednih uslova za sve učesnike i posetioce manifestacije.
Medijsku promociju , predstavljanje i praćenje manifestacije.
Naravno,ostaje još mnogo manjih koraka i postupaka da bi ova manifestacija prerasla lokalne okvire i ozbiljno se nametnula kao događaj koji ne treba propuštiti,pa makar neko živeo u Subotoci, na primer.
No idu dani, a „Dani Brestovačke banje“ se bliže.
Za početak i to već odmah hajde da prelepi kulturno –ambijentalni prostor Brestovačke banje, umijemo, okupamo, doteramo- svi zajedno.
I ne samo zbog Dana Banje.

Tekst i foto: Bora Stanković

BOGATIJA I KVALITETNA SMEŠTAJNA PONUDA ZA TURISTE

Borska ponuda turističkih smeštajnih kapaciteta u privatnom vlasništvu od minule sedmice, bogatija je za tri domaćinstva sa deset ležaja.
Uz ranije kategorisane, broj u ovoj vrsti smeštaja dosegao je brojku od 39 ležaja, što već predstavlja ozbiljnu ponudu, imajući u vidu da samo do pre dve godine na teritoriji opštine Bor nije bilo niti jednog kategorisanog ležaja.
Pored Banjskog polja u kojem četiri domaćina nude 22 ležaja, zainteresovani turisti mogu boraviti u  Gornjanu, Zlotu i Šarbanovcu.
Nejasno je, zašto još uvek nema kategorisanih ležajeva na Borskom jezeru, kako zbog  nedostatka hotelskog smeštaja, tako zbog iskazane tražnje i velikog potencijala u ovom segmentu ?
Posebno raduje činjenica da su do sada kategorisani smeštajni kapaciteti izuzetnog kvaliteta, kako  u pogledu opremljenosti samih objekata, tako i u pogledu uređenosti prostora u okruženju  i ambijentalnih predela na kojima su locirani.
Dodamo li tome, da svi vlasnici pored smeštaja i ishrane ( polupansion, pansion, samostalna priprema hrane, meni – standardni ili specijaliteti samog domaćinstva, upotreba namirnica iz domaćinstva – zdrava hrana, sveže namirnice iz bašte, staklenika, med, plodovi iz prirode...)  u ponudi imaju čitavu lepezu dodatnih sadržaja:
-organizovanje izleta  (Zlotski kanjon i Lazareva pećina, Borsko jezero, Brestovačka banja, Stol, Dubašnica, Feliks Romulijana, Rtanj, Vrelo Mlave...)
 - rekreativne aktivnosti ( učešće u poljoprivrednim i drugim aktivnostima domaćina, priprema zimnice, izrada predmeta domaće radinosti, učenje zanata ( stolarija, tkanje ćilima i torbica), sakupljanje lekovitog bilja i  gljiva, pecanje, kupanje, lov, planinarenje, šetnja, kampovanje, biciklizam, zimski sportovi ...)
-prisustvo ili ičešće na  manifestacijama....

Kategorizacija se sprovodi sa ciljem da se upotpuni smeštajna ponuda, obezbede standardi kvaliteta, eliminiše rad neregistrovanih objekata za privatni smeštaj, povećaju prihodi opštine od boravišne takse i podstakne lokalni ekonomski razvoj, omoguće dodatni prihodi i nova samozapošljavanja i zapošljavanja.
Zakonom o turizmu propisano je da zainteresovani građani, vlasnici kuća, stanova i soba imaju mogućnost da kategorišu objekte privatnog smeštaja za izdavanje turistima. Zahtev za određivanje kategorije kuće za odmor, stana za odmor i sobe za iznajmljivanje podnosi fizičko lice na odgovarajućem obrascu opštinskoj upravi Bor- odeljenju za privredu, javne ustanove i zaštitu životne sredine, kao nadležnom organu.
Obrazac se može preuzeti na šalteru uslužnog centra opštine Bor, u Odeljenju za društvene delatnosti, javne ustanove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Bor i u Turističkoj organizaciji Bor.

Tekst i foto: Bora Stanković

BANJA - OPŠTE DOBRO?

 KOMPLEKS BRESTOVAČKE BANJE u celokupnoj turističkoj ponudi naše  opštine ima izuzetno važnu ulogu.

Kao najbliži Boru, zaštićen kao kulturno-ambijentalna celina, sa najdužom turističkom tradicijom, sa izvanrednim, «bogom danim» prirodnim i ljudskom rukom stvorenim (ali i uništenim) resursima, danas bi po svim kriterijumima trebao da predstavlja turistički biser opštine Bor i Srbije. Nažalost, ne samo da to nije, nego je do te mere zapostavljen da se prosto moramo zabrinuti za sadašnjost a još više budućnost ovog neprocenjivog prostora.
Umesto da deset lekovitih termomineralnih izvora temperature od 32-40 stepeni, izvanredne klimatske i ambijentalne karakteristike, postojeći i svakako neophodno izgrađeni novi  objekti budu stavljeni u funkciju visokog banjskog i zdravstvenog turizma (dijagnostika, rehabilitacija, kineziterapija, medicinska kozmetika, lečenje, sportska medicina, tradicionalna medicina, alternativna medicina i dr.) skoro da imamo sliku koja je samo bleda sadašnjost daleko  slavnije prošlosti.
Čini se, da je neophodno koliko sutra, otpočeti izradu koncepta razvoja zdravstvenog turizma, koji bi između ostalog mogao predvideti i  definisati  izmeštanje  nekih  medicinskih službi, medicinskih i dijagnostičkih aparata iz Bora u Brestovačku banju.   Jedan od neophodnih uslova za razvoj banjskog lečilišnog turizma je i obezbeđivanje redovnih balneoloških analiza voda.

Svakako da bi u definisanju, izradi i realizaciji ovog koncepta pored niza drugih subjekata bili uključeni i stručnjaci iz zdravstva, poseno zdravstveni radnici borskog Doma zdravlja. Realizacijom ovog koncepta bilo bi omogućeno organizovano dovođenje pacijenata iz cele Srbije, a zašto ne i sa širih prostora.To bi omogućilo konstantnu popunu smeštajnih kapaciteta u samoj Banji, Banjskom polju, ali i na Borskom jezeru.
Sa druge strane, čitav prostor Banje neophodno je urediti kako bi dobio:
- kulturnu, manifestacionu i edukativnu funciju (izložbeni prostor Miloševog Konaka, Dvorca-letnjikovca i Amama, prostor za edukativne sadržaje i poslovne sastanke Izletnika, obnova zoo-vrta, iznalaženje rešenja da se zapušteni prostor okolo i sami bazeni stave u makar kakvu funciju, sasvim prihvatljiva nekadašnja ideja hidroponskog gajenja cveća i povrća, odnosno zdrave hrane, eksponati  u  prostoru  (skulpture).
- funkciju za izletnički i rekreativni turizam (sanacijom kolektora za otpadne vode, uređenjem šumskih staza, javnih česmi, banjskog parka i svih zelenih površina, korita reka i okolnih potoka).
Značaj  ovog prirodnog i kulturnog dobra je neprocenjiv, ne samo za opštinu Bor nego i državu Srbiju, da bi bio prepušten zubu vremena ili parcijalnim i nekompetentnim, nestručnim «zahvatima» sa bilo čije strane.

Ne ugrožavajući svojinska prava subjekata koji su vlasnici ili korisnici pojedinih resursa u Brestovačkoj banji, nameće se obaveza iznalaženja novog koncepta upravljanja  Banjom, koji može i mora da obezbedi  realizaciju  i  razvoj  svih  potencijalnih turističkih funkcija Banje, njeno dalje uređenje, razvoj  i zaštitu.
Glavnu ulogu bi ovde morala imati lokalna samouprava sa svojim javnim ustanovama i preduzećima a uz pomoć i podršku nadležnih ministarstava, zavoda i drugih državnih institucija.

Moguća prilika da se o ovoj temi organizuje stručni okrugli sto je predstojeća manifestacija Dani Brestovačke banje, koju takođe treba unaprediti, osvežiti i reafirmisati, kako bi dala značajan doprinos u promociji i unapredđenju turističke ponude opštine i cele regije.

 

 

Tekst i foto: Bora Stanković

KVADROCIKL - NEOBIČAN GOST

Početkom meseca, prolaznici na borskim ulicama bili su u prilici da  primete, pogledaju a pojedini i provozaju jedno neobično i simpatično vozilo- kvadrocikl.
Ovaj prelepi četvorotočkaš boranima je na poziv Turističke organizacije „Bor“ prezentovala radionica „Šolak“ iz Beograda.
Radi se o rekreativno-turističko-ekološkom vozilu, koje je pogodno za rekreaciju, razgledanje turističkih lokaliteta, promotivne aktivnosti pre svega, na šetališnim i sportsko-rekreativnim zonama u urbanim sredinama i slično.
Što se kapaciteta tiče ovo je dvosed sa dodatnim sedištima za mlađu decu i prostorom za ručni prtljag.

Domaći prizvođač, radionica „Šolak“ nastojala je  da vozilo bude izrađeno od najkvalitetnijih komponenti, lepo dizajnirano  udobno i sigurno.
Na samom početku su prizvodnje,tako da tokom meseca na tržište mogu da izbace deset ovakvih vozila mesečno.
Do sada su uspeli da plasiraju sve što proizvedu a kupci su pre svega lokalne turističke organizacije, vlasnici turističkih lokaliteta, organizatori sajmova i manifestacija, pojedinci koji ovo vozilo iznajmljuju za kratke rekreativne i zabavne porodične vožnje,a tipuju i na kompanije i političke stranke u vreme promotivnih i izbornih kampanja.
Uz pojačanu marketinšku kampanju, četvorocikl bi mogao postati jako tražen, pre svega u ravničarskim sredinama.
Sledeća prilika da malo bolje upoznamo „novog prijatelja“ će biti avgusta meseca u vreme održavanja manifestacije „Dani Brestovačke banje“.

Tekst i foto: Bora Stanković

BORANI U BOSANSKOJ DOLINI PIRAMIDA

U ranim jutarnjim satima 21. jula, članovi UG „ Crni vrh 45 “, Živorad Mitić, Ljubomir Pavlović, Dušan Vaksman, Katarina Konstandinović, Nemanja Čičkovasti i Selena Stanković, otputovali su  u Visoko (četrdesetak kilometara od Sarajeva), kao učesnici na međunarodnoj radnoj akciji volontera  MRAV „Bosanske piramide 2010.“ Ova šestočlana grupa borskih volontera boraviće i  raditi od 21. do 30. jula na trenutno najatraktivnijem arheološkom lokalitetu u Evropi.
Volonterima je obezbeđen besplatan smeštaj, ishrana i osiguranje. Smešteni su u hotelu „Piramida sunca“ u samom centru Visokog, u sobama sa komforom na zavidnom nivou (tro i četvorokrevetne sobe sa kupatilima,tv...).
Arheološki radovi se izvode na četiri lokacije. Aktivan rad volontera na lokacijama je  od 9 do 15 sati, dok se u popodnevnim i večernjim satima organizuju  kulturne i sportske aktivnosti u saradnji sa nevladinim sektorom Visokog.

Kako su nam rekli u telefonskom razgovoru, svi naši volonteri potpuno su fascinirani onim što su zatekli pridolasku, celokupnom organizacijom i svakodnevnim dešavanjima. Neponovljiv doživljaj i fantastično iskustvo.
Inače, ova Međunarodna radna akcija volontera odvija se od 1. juna do 30.septembra 2010.godine. U 12 desetodnevnih smena, ovde će boraviti i volonterski raditi mladi ali i stariji ljudi sa svih kontinenata,od Kanade do Novog Zelanda. Veliki broj mladih ljudi-volontera iz 28 zemalja sveta prijavilo se za dolazak na ovu akciju, između ostalog iz Rusije, Mađarske, Nemačke, Austrije, Makedonije, Crne Gore Srbije, Slovenije, Hrvatske. Odziv se popeo do nezamislivo velikog broja od  5000 prijavljenih.
Visočke piramide su teorija Semira Osmanagića, koji tvrdi da se nedaleko od grada Visokog nalazi više piramida izgrađenih ljudskom rukom u davnoj prošlosti. Prema istoj teoriji najveća piramida, piramida Sunca, je prva takve vrste u Evropi i nalazi se na brdu Visočici, dok se piramida Meseca nalazi na brdu Plješevica, a treća piramida Bosanskog zmaja desno od prethodne. Istraživanja u cilju dokazivanja ove teorije su trenutno u toku, dok su detaljna istraživanja otpočela 14. aprila 2006. godine.

Tekst i foto: Bora Stanković

BUDITE SREĆNI

LAVOVI U KAVEZU

Lavovi u kavezu

Lavica snena i naga, kavez joj ne smeta,

Leži i gleda u oči lavu, gospodaru sveta.

On prilazi, sav u muškoj grivi,

oči mu gore,

a neka dama gleda-

i plače od ljubomore!

***

„Ljubav je ratni pohod u kojem ratovanje počinje onda,

kada je osvajanje završeno.“

NOVI DAN

A NEW DAY IN YOUR LIFE - Anthony de Mello

„Sećate li se priče o orlu koji je ziveo medu kokošima?

Postoji i drugi završetak. Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti I konacno uspeo da poleti, da otpocne novi

život, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost.

„Naša sreća je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga što nam se dešava, vec od načina na koji

opažamo svet i suočavamo se sa njim.

Ako želimo da budemo srecni, možemo to biti odmah, jer je kljuc naše srece skriven u nama. Sve

prepreke na putu do srece sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu srecu

u svim godinama koje su prošle? Dozvolili ste da vas neko kontroliše, da vam nametne odredeni

nacin života.

Možemo okusiti život tek kada odbacimo strah da cemo bilo šta izgubiti, kada postanemo svesni

da nam ništa ne može biti oduzeto.

Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati želje, ocekivanja i manipulisati njima. Ono što ljudi nazivaju ljubav, najcešce je samo autointeres. Naucili su da porede ljubav sa vrlinom i da je žive na nacin koji je prihvatljiv za druge,

Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaša želja sukobi sa

željom voljene osobe ili biva odbacena. Šta se tada dešava? Da li dolazi do razocaranja?

Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo život kakav

stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogucnost da ih prihvatimo

bez straha.“

…

Duševni mir

Bila jednom dva monaha, koji su punih 40 godina živeli u istom manastiru a da se nijednom

nisu posvađali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: „Ne misliš li da bi trebalo bar

jednom da se posvađamo?" a ovaj je uzvratio: „Zašto da ne? Oko čega cemo se svađati?" „Mogli

bismo oko ovog hleba", predložio je prvi. „U redu, svađajmo se oko hleba. Kako se to radi?"

„Ovako", rekao je prvi monah. „Ovaj hleb je moj, šta ćeš sad?" „Zadrži ga", rekao je drugi monah.

Duševni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono što uništava taj mir je „ja",

naš ego. „Ovo pripada meni i ni sa kim ga neću deliti." Kada prevagne ovakav egoistički stav i

vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvrđe. To je najveći neprijatelj unutrašnjeg

mira i spokojstva: tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono što nas okružuje.

Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji po-seduju velike površine zemlje i novca izjavi: „Ni sa

kim necemo deliti naše bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: „Samo nas

naše blagostanje zanima; drugi nas uopšte ne interesuju". Kako očuvati mir u takvoj situaciji?

Okamenjena srca, okamenjene nacije. Ali pre nego što progovorimo o nacijama, govorićemo o

vama, o sebi.

Posmatrajte svoje srce. Mogli biste reći: „Život nam je ispunjen svađama i borbom!" Ali nema

mržnje, nema ozlojeđenosti. „Život nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u

vašoj svesti. „Život nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijom!" Ali nema

duševnog nemira, nema nervoze. Možete li ovo izjaviti kad je reč o vama? Ako možete, bićete

graditelji mira u ovom svetu. Širenje mira i duševnog spokojstva sama je suština i svrha molitve.

Kako se to postiže? Hoćemo li to pokušati? Da pokušamo sada i ovde?

Izvedimo najjednostavniju duhovnu vežbu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oči i uspostavite

kontakt sa svojim telom. Obratite pažnju na dodir odeće i ramena, na dodir odeće i leda. Šaka.

Osetite svoju šaku koja se na nešto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite težinu svoga tela, koja

pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome ležite. Stopala dodiruju obuću ili tle. Ponovite još

jednom: ramena, leđa, šaka, bokovi, stopala. Još jednom, polako: ramena, leđa, šaka, bokovi,

stopala. Sada lagano otvorite oči. Vežba je gotova.

Šta se dogodilo dok ste izvodili vežbu koju sam vam predložio? Da li ste se opustili ili vam je

porasla napetost? Većina ljudi doživljava opuštanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se to

desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost?

Obratite svu svoju pažnju na to. Postepeno, doći će do opuštanja. Ako

se vežba ponovi nekoliko puta, mnogi će možda i zadremati.

Da li ova vežba opuštanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije vežba opuštanja, ovo je vežba

pažnje. ,,U redu! Ali duševnog mira!?" Da, duševnog mira, čak i ako možda ne verujete. To je kao

da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi doživljaj, začudno viđenje stvarnosti.

…

Zamislite da posmatram zalazak sunca. Neki seljak mi priđe i pita me: "Šta gledaš? Kao da si opčinjen."

Ja mu odgovorim: „Opčinjen sam Lepotom!" Siroti čovek onda počne da dolazi svake večeri na to mesto, tražeći Lepotu, i pita se kud se sakrila. Vidi sunce, nebo, oblake, drveće. Ali

gde je Lepota? On ne shvata da Lepota nije jedna stvar. Lepota je način gledanja na stvari.

Pogledajte oko sebe. Zaista se nadam da će vam biti ukazana ova milost, jer će vas obuzeti

spokojstvo dok gledate, i utonućete u tišinu i mir. Tada ćete videti. Kako se kaže u jevanđelju po

Jovanu: „On je bio u svetu, i svet je radi Njega stvoren, ali svet Ga nije prepoznao". Ako pravilno

gledate, možda ga prepoznate. Nadam se da ćete, gledajući ples, videti i onog ko igra.

…

Ako hocete da čujete zvuk zvona, osluškujte šum mora. Ako hoćete da vidite onog koji igra,

gledajte ples. Gledajte, slušajte, hranite nadu da će vam jednog dana biti podareno da vidite i

spoznate, svojim unutrašnjim bićem.

Misticka fantazija

Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosađivali, tražeći od Njega sve i svašta.

Zato je rešio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: „Gde da se

sakrijem? Koje je najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: „Na vrh najviše planine na svetu",

drugi: „Na dno okeana, tamo te niko neće pronaci", treci: „Najbolje da se sakriješ na tamnu

stranu Meseca; to je najbolje mesto, ko bi te tu pronašao?" Na kraju, Bog se obratio svom

najpametnijem anđelu sa istim pitanjem: „Gde da se sakrijem?"

Anđeo se nasmešio i odgovorio mu: „Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne

zalaze".

ANTONI DE MELO

ДУБОКА РАНА - ИЛИ ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА

 Могу ли напуштени Површински коп на ободу града и поједини делови РТБ- Бор постати предмет интересовања туриста?
Последице вишедеценијског ископавања на површини и у утроби земље зарад експлоатације рудних богатстава су видљиве, импозантне и присутне.
То је учињено, тренутно неотклоњиво и представља „неприлику“, посматрано из многих углова.
Суочени са тим чињеницама, имамо право и обавезу да покушамо, да бар нешто учинимо на реализацији идеје да пронађемо начин да исцрпљени коп, напуштена рударска инфраструктура, индустријски и грађевински објекти постану туристичка вредност и наставе да живе као такви.
Имајући у виду да се туристичка тражња све више усмерава ка специјализованој туристичкој понуди, довољно примамљивој, авантуристички -до границе шокантног усмереној, даје за право да се што пре направи одговарајућа понуда.
Доживљај на путовању или приликом боравка на одређеном месту постаје средишна тачка- мотив путовања.
Импозантне димензије, физичке карактеристике, локација и доступност борског копа пружају многе могућности за реализацију напред изнете идеје.
Свакако, било би неопходно направити озбиљну и могућу стратегију развоја, поставити конкретне циљеве, извршити компарацију са сличним примерима у свету, урадити стручне анализе постојећег стања борског копа и пратећих објеката, инвентаризацију делова комплекса РТБ-а, које би, након испитивања њихове потенцијалне туристичке искористљивости и могућности ангажовања у туристичке сврхе, припремили и као атрактиван производ укључили у туристичку понуду.
За почетак, без много улагања , неопходно је уредити један до два видиковца за панорамско разгледање Копа и индустријског комплекса РТБ-а.
Ово би подразумевало одговарајући паркинг простор, заштитне ограде, табле са занимљивим информацијама и скицама које се тичу историјата и физичких карактеристика копа, рударске механизације и опреме која је коришћена приликом експлоатације руде и сл.
Следеће је, стварање могућности, развој и реализација неких видова екстремних спортско-рекреативних активности на локацији копа, вожња пругом ради обиласка и разгледања најатрактивнијих погона који нису у функцији, отварање ресторана у којем би се служили храна и пиће по менију и на начин како је то „некада било“, изградња тематских паркова...
Хоћемо ли од „неприлике да направимо прилику”- ма како то у овом тренутку некоме футуристички изгледало?